символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

ОДГОВОР је дошао из Страве

ОДГОВОР је дошао из Страве зване Авет Апокалипсе или Четврти Рајх. - "ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА - Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз) "

недеља, 13. септембар 2020.

SRBI SU GRADILI PIRAMIDE - Atlantida je bila brod, naši preci su je one...

понедељак, 7. септембар 2020.

KONAČNO! UN I SZO POTVRDILI! BIL GEJTS ODGOVORAN ZA ŠIRENJE POŠASTI U AF...

недеља, 6. септембар 2020.

Небески знаци / Владимир Јагличић

Небески знаци

Ратко Драгићевић: Испосница, Поетика, Младеновац, 2020.

Ратко Драгићевић (1950) рођен је у Мланчи код Студенице. Самим тим као да је позван да гонета тајне великог духовног наслеђа свог краја. Леп је то одазив, кад аутор препозна оно што га, рођењем, позива, да усмери поглед, да устрепери, да покуша бити достојан. Многи читав живот проведу, без способности да увиде очигледност која их позива на дубље духовно буђење.

Зато не може бити сумње да је Драгићевић позван да се изјасни о важним питањима која су, и њему, као и свима нама, завештани од околних грађевина - храмова, испосница, тврђава, окамењених бића. Све је то овде, крај нас - али ваља уочити.

Толико о позвању и теми књиге. Кад је реч о њеном садржају, она запрема један дужи сонетни циклус и прегршт допунских песама на "студеничку" тему. То је књига која се бави духовним опредељењем једног човека који је за собом позвао читав српски народ. Тај човек је

Прочитајте више »

Пријавите се на: Постови (Atom)

ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", САЗВЕЖЂА З,

ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА З, ЗАВЕТИНА... деле се на две групе - на оне из УЖАС-а (тзв. Ужа Србија, редовне и повремене), и оне из Изванужас-а (тзв. вилајета, такође - повремене и редовне). Дописнике бира озбиљност, дар, тврдоглавост или инат, Бог и Оснивач. Имена дописника позната су само уреднику. Дописи ће бити публиковани овде, али и на другим локацијама Сазвежђа З...сразмерно ширењу Мреже дописника...

SEDAM VIŠIH SVETOVA: Goran Mitić otkriva duhovne tajne i budućnost čovečanstva koja je pred nama!

Nauka i Misterije Balkan 85,6 хиљ. пратилаца Gost na YouTube kanalu "Nauka i Misterije Balkan" bio je Goran Mitić, fizičar i pronalazač. Još kao apsolvent započeo je samostalni naučno-istraživački rad kroz svoju prvu knjigu "Klasično objašnjenje Majkelson-Morlijevog eksperimenta". 1997 doživljava Antigravitacionu eureku tj. otkrovenje, što rezultuje objavljivanjem rada pod naslovom "Temperaturna relativnost mase - tajna antigravitacije" i prezentovanim u Sankt Petersburgu 2000. godine. U pronalazaštvo ulazi 2003. a 2004. na Palekspu u Ženevi dobija bronzanu medalju za HSP Motor. 2008. objavljuje novu knjigu "Uvod u novu fiziku - prvi deo" a 2013. u Torontu pokreće otvorenu javnu debatu "Šuplje zvezde od kipuće lave protiv Tamne materije". Preporučujemo Vam da pogledate celu emisiju i saznate više o brojnim zanimljivim temama. Emisiju je vodio novinar Nemanja Oblaković.

новине друге српске ренесансе стооке васељенске новине будућности ISSN 2334-8704

Појавио се око Спасовдана 2013. године (када су „Заветине“ напуниле тридесет година), НУЛТИ БРОЈ часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ који је следбеник свих (временом и кризом) угашених часописа „Заветина“ („Уметности махагонија“, „Заветина“, „Дрво живота“, „Трећа Србија“, „Оркестар СУЗ“...), али и „Српског књижевног гласника“ (пре свега, у општој духовној оријентацији и начину финансирања!). Тај НУЛТИ БРОЈ представља неку врсту атака на машту! Часопис има 192 стране уобичајеног формата (наших брошираних часописа), и завршава се овим редовима: „Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ верује у свет који настаје, у оне који долазе …“ НУЛТИ број је – тематски, у целини посвећен „Сазвежђу ЗАВЕТИНА“ на интернету, тј. светској Мрежи. Број је припремио Управник и одговорни уредник Бела Тукадруз, а уредио заменик уредника Александар Лукић. Од прве до последње странице овог часописа, ко реп паунице, раширио се дух новина српске ренесансе.Стооки дух, васељенских новина будућности... Стооке новине Српске Ренесансе произашле су из тзв. „Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, тј. из оних безбројних и релативно непознатих извора са којих се напаја. ... Штампано у првом броју „ЗАВЕТИНА+“

ПОДСЕТНИК ДАНАШЊИМ СРПСКИМ ПИСЦИМА

ПРВИ НАПИС Г. БРАНИСЛАВА НУШИЋА ПОСЛЕ ОЗБИЉНЕ БОЛЕСТИ

Једна небеска седница

Треба ли Нушића оставити још да живи, или га треба већ једном позвати да се врати својој генерацији. Гријешите ви који бисте прекратили му вијек. Нама је као генерацији, која је учинила тако замашан потез у српској књижевности и заорала једну дубоку бразду, потребно да имамо доле на земљи својега преставника.

Није то случајно што се ја сваке године, о дубокој јесени, теже разболим и догурам до 39 на термометру, догурам до најмрачнијих слутњи које новинарске репортере доводе до незајaжљиве радозналости и – повучем се опет у живот. Неће то бити случајно. Једне чак ноћi, под температуром 38 са 6, покушао сам да продрем у ту тајну; да видим, не интригира ли ко против мога живота; не протестује ли когод што ја још живим?

Разуме се, под температуром 38 са 6, није ми било тешко продрети у тајну и наћи одговор своме питању. Те ноћи сам, крчећи себи пут кроз облаке којим ми ваља кренути на небо, застао пред једним полуотшкринутим небеским вратима, јер сам сагледао тамо чудну једну појаву. Била је то као нека тајна седница, где сам око стола запазио све позната ми лица и чуо тако познате ми гласове.

Бора Станковић

Застао сам у толико пре, што сам чуо да се моје име врло често помиње, те сам оправдано посумњао да је управо о мени реч. Наоружан свима земаљским особинама, а нарочито земаљским ушима и радозналошћу, ја сам од речи до речи чуо дискусију која се на тој седници водила и кроз отшкринута врата видео сваки покрет и сваки миг.

За једним другим столом седели су окупљени: Милован Глишић, Милутин Илић, Симо Матавуљ, Драгомир Брзак, Владимир Јовановић, Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво Војновић, Коста Арсенијевић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав Илић, Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић.

Седе тако сви намрштена погледа и мрачна лица и тек после дужега ћутања неко ће рећи (нисам га спазио ко) да би се могло приступити разговору.

Пренуше сви, погледаше се међу собом и понудише најпре Милована Глишића да претседава. Милован ни да чује, вели никад он те ствари није радио.

– Ти, стриче, и нико други! – вели му Јанко – Ти, брате, једини међу нама имаш честиту браду. (....)

– И бар да је скроман – придружује им се мрзовољно Бора Станковић – и као што је ред да се један дезертер прави туткун, да седи у ћош, у пепел, да не даје глас од себ’. Али он запео, па свима нама држи посмртне говоре, а кад груне земља повр нас, а он пита: „’Ајде, има ли још неко”? Беше тако у Врање, у старо време, неки Миле сојтарија; није му Бог дао много памет, а гола сиротиња, па кад ко умре, њему му дарују за душу покојникове хаљине. Па он тако, кад се поцепа, па нико не умире, зађе од куће до куће, па лупа у капију и пита: „Има ли, море, когод скоро за умирање?” Е, тако, видиш и овај Нушић, иде од капију до капију и све нас посахрани и то није да кажеш једну, него сахрани неколико генерација, целу нову књижевност. Е, па, брате, што не бива не бива!

– Господо – испрси се председник и погледа преко цвикера по свима. – Дебата се овако произвољним разговорима може наставити у бескрајност и ми на тај начин нећемо доћи ни до каквога закључка. Мислим да је боље ако будем сваком редом давао реч. (...)

– И ја бих хтео ријеч! – рећи ће на то Симо Матавуљ, дижући два прста десне руке у вис.

– Чујмо господа Симу! – одазва се неколицина.

– Колико сам разумио, господо – поче госпар Сима – ријеч је овда о томе: треба ли Нушића оставити још да живи, или га треба већ једном позвати да се врати својој генерацији. Ја велим, господо, гријешите ви који бисте прекратили му вијек. Нама је као генерацији, која је учинила тако замашан потез у српској књижевности и заорала једну дубоку бразду, потребно да имамо доле на земљи својега преставника. Нушић се може сматрати као заостали преставник наше генерације на земљи, управо као наш консуо на земљи...

– Па је л’ то – прекида га Бора – он као наш преставник и консуо, што каже шјор Шиме, он може да наплаћује тантијему и за моју „Коштану”?

– Уха, где ти оде! Не може то! – гракнуше неколицина.

– Молим господина Борисава да ме не прекида – наставља госпар Сима са пуно мирнога достојанства. – Ви видите сви, господо, како је настало једно ново поколење које би нас хтело да избрише и да од себе почне историју нове књижевности. Потребно је, дакле, потсетити све те што хоће од себе да почну, да смо и ми постојали, да смо и ми нешто градили и дограђивали на згради коју новом српском књижевношћу називамо и зато је – видите – потребно да битише, да живи неко тамо доле, за којега ће, као оно познија франческа поколења што су, пружајући прст на последњега Наполеоновог војника, говорили: „И овај је био на Аустерлицу!” – тако, велим, нека и за нашега претставника реку: „И овај је припадао овој вредној генерацији!”

Симино мишљење некако освоји све и тако, само са неколико гласова опозиције, мени продужише мандат још за годину дана. Догодине видећу како ћу проћи.

= видети опширније

ЛеЗ 0010341

символи и сигнали

Translate

тајноводство 1

јавни,2

ОДГОВОР је дошао из Страве

Мој школски Вергилије!

ЗИДАЊЕ СКАДРА НА БОЈАНИ

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

недеља, 13. септембар 2020.

SRBI SU GRADILI PIRAMIDE - Atlantida je bila brod, naši preci su je one...

понедељак, 7. септембар 2020.

KONAČNO! UN I SZO POTVRDILI! BIL GEJTS ODGOVORAN ZA ŠIRENJE POŠASTI U AF...

недеља, 6. септембар 2020.

Небески знаци / Владимир Јагличић

Да ли сте, можда, погледали?

СРБИН

ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", САЗВЕЖЂА З,

БЛАГО

ПРЕПОРУЧЕНЕ локације

ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ / Матија Бећковић

ПЛАТФОРМА ЧЕТВОРСТВА

Основни подаци о уреднику и издавачу

ШАЉИТЕ РУКОПИСЕ, САМО АКО СМО ПОРУЧИЛИ

НЕ ОСТАВЉАЈТЕ НОВЕ КЊИГЕ ЗА "ЗАВЕТИНЕ" У УКС...

Образац за контакт - Пријава на конкурс за Имагинарну редакцију