..
..
..
У СПОМЕН НА СЕНКЕ / Мирослав Тодоровић
НАРОДИ који су ишчезли још видне руине
Уче ли се на примеру њиховом трајању
Они који сада зборе. Зује апарати!
Слике јасне: позадина боје зачуђеног злата
Сенке се стрпљиво надносе над видик
Ал грдна је ћутња кад реч иште перо
Геослојеви мирују листови књиге људске
Исписани језиком таме искре се маглено
Који каза пламен у мраку је сада гојном
И књига та без натписа глина обрис
Слова кротко кратка ватре давне рез
Уџбеник пепела већма језик изван уста
Пепелни зуримо у читке развалине
Метеж давни сада само мук вапи
Као што глина ћути у рукама лончара
Од које треба учити уметност трајања
(Судњи час, 1990)
видети више
Нема коментара:
Постави коментар