Сазвежђе малих предмета

..
..

Сазвежђе малих предмета, Леонид Шејка

   

Сви ови мали предмети представљају једно блиставо сазвежђе, које лебди на небу у непосредној близини, тако да лако руком могу да дохватим било који комадић, упркос његове силне вибрације, која се опажа као интензивно зујање пчела, ако се сазвежђе затвори у кутију, па онда пробуши отвор за ослушкивање, и које нама престаје кад се кутија отвори, мада вибрације и даље трају.

Можда ће једног дана све то бити употребљено за украс некој варварској невести, али за сада ја их држим у рукама, као што би се држала гомилица шљунка – разбацујем га по поду, па га опет скупљам; оног који се откотрља негде под орман не тражим више, а неке намерно спустим у сливник и тако, комад по комад, полако, моја се колекција смањује, мада увек постоји могућност да се нешто тако пронађе, било у соби, било на улици или на великим пешчаним плажама; али све то не може да траје у бесконачност, морамо се, вољно или невољно, увек ограничити на одређен број, па тако, кад све нестане, дакле, кад се изгуби, ја не могу због тога осетити никакав губитак, јер то је била сасвим безразложна љубав. Али било где да западну, то верујем, било где да се изгубе, откотрљају, пошто носе један заједнички отисак, рецимо отисак моји прстију или, као што већ рекох, отисак мога духа, мораће једнога дана, можда после много векова, да се опет нађу на окупу, после многих кружења, јер свемир је вишеструко закривљен, да се сусретну. И не само то, можда ће да се упишу један у други и тако саставе једно лице, давно нестало, давно заборављено, да саставе моје сопствено лице, тако да се саставци, споне и не опажају, тако да то буде једно лице, цело и без икаквих сумњи, сасвим потпуно.

             Извор: Импулс  (одломак из нав. чланка)

ЛеЗ 0013920