Есеј

...
..

Тодоровићев снимак

ЖУБОР СВЕТЛОСТИ У ПОЕЗИЈИ*  МИРОСЛАВА ТОДОРОВИЋА / Душан Стојковић

   (из поговора књизи "Божја визура" М. Тодоровића) 

Иако Тодоровићев песнички опус није окончан, он је несумњиво заокружен. Комплетно његово песничко дело чини једну јединствену, за сада, само на први поглед раздешену, самосвојну, мајсторски цизелирану, књигу која је сачињена из неколиких лирских рукаваца. Свака његова песничка збирка чува у своме срцу невидљиву на први поглед матицу / језгро које их окупља. Нимало случајно, мото песме по којој је Божја визура насловљена преузет је од Шекспира и гласи: Свет је позорница на / којој свако игра своју улогу. Сваки прави, и велики, песник игра своју улогу на позорници песниш- тва. Мирослав Тодоровић, никакве сумње нема, припада том, и таквом, песничком јату.

            Поднаслов збирке збирКа песМАМА показује како је Мирославу Тодоровићу тесно у кожи традиционалног песништва и како он, макар преко рамена, гвири у оно што је модерно авангардно песништво донело. Притом, он се не „отвара“ сасвим и од онога што је било, и остало, експериментално преузима само оно што се у његово песништво уклапа и даје му унутрашњи авангардни дрхтај. Тако се, на пример, песма „Цар звоно“ окончава стихом / речју / везником И, а она која је насловљена „Дахом светлости“ такође једном (крњом) речју, која је и читав стих Ал.

            Веома је богата и разноврсна лексичка раван Тодоровићевих песама. (...)

           

      =  видети више