Дневник ЧЕТВРТЕ КАПИЈЕ
__________________________
...
...
После краће болести. Четвртак?Или петак? Пробудила ме је студен. Прво било ми је хладно...да ли је отворен прозор? Затим - хладноћа око срца, опроштај са болом у грудима? Не, напољу се смрзло, видим кроз прозор. Устао сам и попио свој народни лек. Научила ме је како да га справљам моја кума прошле јесени. Наше бабе су знале много тога, много добрих рецепата. И научиле су понеке своје унуке, пренеле су древно знање. Лекара је у Србији било увек мало, а поготову у време наших баба и прабаба. И што је битно за сељака, лекари су увек били скупи. Добри лекари...
А онда је кренуо ковитлац..... помисли о људима на фејсбуку. То је прича о несавршеноме свету, можда на издисају, о две милијарде мишева улетелих у клопку. Каква, бре, планета фејсбук?! Фејсбук је, у основи, фејсбучење, шенлучење индивидуа изгубљених у свемиру. Аветињска планета. Нисам рекао мртва. Недоступна. Оклизнуо сам се и сам на ту љигаву кору од банане. Још кад је све почињало, пре... скоро трианестак година. Боже драги, колико сам изгубио драгоцене животне енергије на неколико профила не схватајући лукаву и перфидну замисао твораца... фејсбучења, перманентног ријалитија, прототипа љуљашке за бесне и бесове! ....
Пристали сте да вас шпијунирају, кад сте се ухватили у то врзино коло и сад, куш! Каква критика. Да овде доиста има барем трунке критичности, ти би, и добар део оних које познајеш, па и оних које си познавао, кад дођу наступи несанице, требало да кренеш у шетњу ноћну и дугу барем пет километара. Али прво изговори молитву светом Архистратигу Михаилу. Ако славиш Св. Аранђела. Па и ако не славиш.То је онај твој пут према звезданој, Четвртој капији.
Свет је несавршен, да, и све што је на њему, у јави, несавршено је, храст и маслачак, пас и петао, човек и жена, ти - и свака твоја мисија, без анђела...
Ипак је субота. Ипак је ... прошао ковитлац... Далеко сам од завичаја, хиљадама километара... Попио сам лекове. Пијем прву јутарњу кафу. Покушавао да нешто запишем, споро се захуктавао ковитлац, празнина буђења, нешто неизрециво и огромно... Фејсбук је трибина, некаква, милијарди мрава, којима се пружила шанса, на којој афирмишу благодети клоаке, планетарне. Завидим неписменима! Купићу оловке и наливпера, поправити писаћу машину, ... вратити се мансарди, белом издаваштву, јер је све друго срозавање на енти степен...О, Велики Архангеле Михаило, помози нама грешним слугама Твојим (имена су тајна!) избави нас од земљотреса, потопа, огња, мача, од изненадне смрти и од сваког зла, и од свакаквог врага лажљивог, којег бура наноси, и од лукавог избави нас, Велики михаиле Архангеле Господњи, сада и и увек и у векове векова. Амин...
(Уочи наше Крсне славе, Аранђеловдана, 2018)
__________________________
...
...
После краће болести. Четвртак?Или петак? Пробудила ме је студен. Прво било ми је хладно...да ли је отворен прозор? Затим - хладноћа око срца, опроштај са болом у грудима? Не, напољу се смрзло, видим кроз прозор. Устао сам и попио свој народни лек. Научила ме је како да га справљам моја кума прошле јесени. Наше бабе су знале много тога, много добрих рецепата. И научиле су понеке своје унуке, пренеле су древно знање. Лекара је у Србији било увек мало, а поготову у време наших баба и прабаба. И што је битно за сељака, лекари су увек били скупи. Добри лекари...
А онда је кренуо ковитлац..... помисли о људима на фејсбуку. То је прича о несавршеноме свету, можда на издисају, о две милијарде мишева улетелих у клопку. Каква, бре, планета фејсбук?! Фејсбук је, у основи, фејсбучење, шенлучење индивидуа изгубљених у свемиру. Аветињска планета. Нисам рекао мртва. Недоступна. Оклизнуо сам се и сам на ту љигаву кору од банане. Још кад је све почињало, пре... скоро трианестак година. Боже драги, колико сам изгубио драгоцене животне енергије на неколико профила не схватајући лукаву и перфидну замисао твораца... фејсбучења, перманентног ријалитија, прототипа љуљашке за бесне и бесове! ....
Пристали сте да вас шпијунирају, кад сте се ухватили у то врзино коло и сад, куш! Каква критика. Да овде доиста има барем трунке критичности, ти би, и добар део оних које познајеш, па и оних које си познавао, кад дођу наступи несанице, требало да кренеш у шетњу ноћну и дугу барем пет километара. Али прво изговори молитву светом Архистратигу Михаилу. Ако славиш Св. Аранђела. Па и ако не славиш.То је онај твој пут према звезданој, Четвртој капији.
Свет је несавршен, да, и све што је на њему, у јави, несавршено је, храст и маслачак, пас и петао, човек и жена, ти - и свака твоја мисија, без анђела...
Ипак је субота. Ипак је ... прошао ковитлац... Далеко сам од завичаја, хиљадама километара... Попио сам лекове. Пијем прву јутарњу кафу. Покушавао да нешто запишем, споро се захуктавао ковитлац, празнина буђења, нешто неизрециво и огромно... Фејсбук је трибина, некаква, милијарди мрава, којима се пружила шанса, на којој афирмишу благодети клоаке, планетарне. Завидим неписменима! Купићу оловке и наливпера, поправити писаћу машину, ... вратити се мансарди, белом издаваштву, јер је све друго срозавање на енти степен...О, Велики Архангеле Михаило, помози нама грешним слугама Твојим (имена су тајна!) избави нас од земљотреса, потопа, огња, мача, од изненадне смрти и од сваког зла, и од свакаквог врага лажљивог, којег бура наноси, и од лукавог избави нас, Велики михаиле Архангеле Господњи, сада и и увек и у векове векова. Амин...
(Уочи наше Крсне славе, Аранђеловдана, 2018)
ЛеЗ
0016650
Нема коментара:
Постави коментар