СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ ОДЛАЖЕ КОПЉЕ
Драгославу Ринићу - Дриги
Кад је Свети Георгије из свих окршаја извукао живу
главу, спасавајући голоруки народ Грузије од падања у ропство азијској тиранији,
кад се обрачунао са свим мрачним силама и кад је избегао женски утицај кћери и
жене Диоклецијанове, те, напротив, он њима двема наметнуо љубав према Христосу,
постао је светац љубави, пријатељства и лепих обичаја, какви су неговани код српске и ромске младежи – да
се на Ђурђевдан окупају у оближњој
реци и, бацајући оплетен венчић низ воду, девојка види ко ће јој га извући и
тако признати да му се плетиља венца допада. Тада је одложио и своје оштро
копље. Пролазио је кроз људски дух, лако и неприметно као душа детета и осмехом
бдео над онима који су га следили у вери у Бога, наводећи их да се пријатељски
сусрећу, да се воле и да прво што виде,
кад се пробуде, буде Божја светлост.
У таквом заједништву
и љубави, на којима је, читав миленијум после Георгија, настојао и узносио
их до највеће вредности Свети Сергеј Радоњешки, сусрео сам се веома пријатељски
са Драгославом Ринићем – Дригом,
Ромом из Уровице код Неготина.
Agnus dei, чије
се жртвовање везује за Светога Георгија, допрло је, чини ми се, најдаље на
запад земљине кугле управо до Париза – е ту сам га срео, Дригу Ринића. Наиме,
био сам учитељ деци наших грађана на тада привременом раду у иностранству, у
месту Шатне Малабри, код Париза.
Господин Бернар, им је био нека врста социјалног радника и имао своју малу
канцеларију у једном од два солитера у којима је становало око 120 породица Рома, углавном родом из Источне
Србије. Он ме је замолио једном, пошто су они лошије говорили француски, да
будем преводилац, али не са ромског, јер они су, уз српски, говорили влашки
(нека врста румунског), који сам добро разумевао. Бернар је као представник
домаћих општинских власти, након боравка у Србији, у Уровици код Неготина,
наједном, уместо да те људе интегрише
у францску културу и социјалу, почео да тврди како би Французи требало да од
њих, Рома из Србије, уче како се воли живот и поштује слобода живљења, дата нам
од Бога
|
Снимак Бранке Веддер: Мајстор Шуњетове "девојке" |
.
Као доказ „својој теорији“ добри Бернар је од својих
општинских претпостављеника тражио да дођу на платô понад два солитера и
погледају како ће се ту сада, а био је 6. мај, Ђурђевдан, подићи сто ватри и двесто јагањаца, који ће се окретати
на ражњу. Од мене је тражио да им објасним, и да обећају да неће направити
ниједан бетиз (глупост) и тако не
обрукају свога зета пред општином, јер Бернар се, боравећи, на
етничко-социјалном истраживању, у Уровици, и видевши о којој се слободи и
лепоти ромског живљења ради, заљубио у једну Ромкињу и оженио њоме. Уместо
недељу дана, остао је два месеца док су се сви добри обичаји ромске свадбе