АЗБА
Адријану
Кад се звоњава са торња цркве
Александријске патријаршије заори над градом и кад се ритмичним одјецима
настани у ушима александријских монаха, најскрушенији међу њима, јер долазаше
из честитога краја Балкана – Неготинске Крајине – свршени богослов Томане
Веродраг Александријски, двема топлим сузама радосницама окваси горштачке
јагодице, које се и најфинијим молитвама нису могле раскравити и опитомити, и
заиста осети дивоту у души, јер ће првим јутром за овим звонима поћи на
искушенички пут који му, због великог задобијеног поверења у Богу и код Светих
Отаца патријаршије, бù додељен у аманет и послушање. Наиме, Света мученица
александријска, Катарина, чије су и мртве уши још одзвањале милином звукова
ових звона, бејаше се већ пре тридесетак година упокојила у Богу