Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

Портал | Сазвежђе З

Портал | Сазвежђе З
ПоРтАл | Сазвежђе З - Да ли је могуће створити једну Имагинарну редакцију! (питање постављено поодавно)

ОДГОВОР је дошао из Страве

ОДГОВОР је дошао из Страве зване Авет Апокалипсе или Четврти Рајх. - "ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА - Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз) "

Translate

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", САЗВЕЖЂА З,

ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА З, ЗАВЕТИНА... деле се на две групе - на оне из УЖАС-а (тзв. Ужа Србија, редовне и повремене), и оне из Изванужас-а (тзв. вилајета, такође - повремене и редовне). Дописнике бира озбиљност, дар, тврдоглавост или инат, Бог и Оснивач. Имена дописника позната су само уреднику. Дописи ће бити публиковани овде, али и на другим локацијама Сазвежђа З...сразмерно ширењу Мреже дописника...

Осврт


...
..



НАСТАВАК ОСВРТА ИЗ СНА /  БелаТукадруз


Док сам се будио, размишљајући о храбрости једног часног човека, из планинских крајева Црне Горе, о догађају који се одиграо пре скоро четрдесетак година; док сам тражио праве речи  за  кукавичлук, свих оних , мени драгих и блиских људи, које ипак нисам довољно добро познавао, мојих земљака, Србијанаца, који нису имали куражи да напишу рецензију за рукопис књиге једног младог песника („У вагону Розанова“, коју сам хтео да штампам као приватни издавач); помислио сам, да то, што вреди да забележим о тим официјелним књижевним критичарима, може понети наслов  НАСТАВАК ЕСЕЈА ИЗ СНА, али када сам устао, ипак сам написао  НАСТАВАК ОСВРТА ИЗ СНА, јер ме реч  есеј одбијала својом патетичношћу. Шта ја у ствари хоћу? И да ли има ма и једне ствари на овом свету којом могу бити потпуно задовољан? И која је то ствар? И шта је то? Па и тај појам „осврт“ само донекле одговара, ономе што је промицало у мом  мутном сну?...
     Сећао сам се тог колеге, крхке грађе и плавих очију, увек срдачног,  који је стао, оног тренутка када је написао врло позитивну  рецензију о споменутом рукопису и потписао је својим пуним именом, наспрам свих тих других, страшљиваца, калкуланата, књижевних пиљара и диверзаната. Устао сам и стао крај прозора; целе ноћи је вејао снег; завејао је кровове, путеве, брда и долине; стресао сам се од осећаја хладноће! Брр! Има таквих дана, када се човеку чини да му се зима увукла у сваку кост. Колико пута је тако било, док сам био дечак, младић, и касније – и све је то прошло.
     Гачци су слетали на снег, који је већ добио покорицу, клизали се, до ивице крова и полетали. Заиста, право је чудо како су и неке помисли и слутње, слетале на неки унутрашњи клизави терен у мени, и котрљале се према понорима...душе. Јављале су се неке страшне мисли, везивале се на сећања и зле сутње – Боже, спаси ме, помислих, од тих слутњи! Позивао сам и Божју мајку, и Свету Петку, и нашег домаћег свеца, да ме својим енергијама окруже, и заштите од  ствари које ме удаљују од  Бога...
      Ко шаље таква искушења, те лажне пријатеље, кукавице и бездушнике, преамбициозне и потуљене, подмукле и завидљиве, у моје окружење? Те лавине снега и ужаса?  Парке? Суђенице? Или неки  демон, неке Перверзне странке?  Зашто из мог окружења сваке деценије, године, годишњег доба, месеца, недеља, ноћи, нестају  часни људи?....
     На почетку мог укључивања у оно што зову живот, у катакомбама сећања и љубави, било је нечувено издајство. Прототип. Јуда.
    Зашто ме тај прототип  прати у свему  што поново започињем, опет, и опет, из почетка? Је ли то судбина? Јесу ли то тако одредиле суђаје?

    Ако ти не чујеш и не разумеш, Боже, ко онда? 

ЛеЗ 001387   


Велибор Петковић

ГОРКИ УКУС МАЛИНА
Мирослав Тодоровић, „Малина и други јади“, СВЕН, Ниш, 2016.

            Читалац дневних новина у Србији, пробијајући се кроз честар текстова затрованих завишћу и мржњом, политиком и црном хроником,понекад има прилику да наиђе на редове који га воде у прави правцати малињак. Кужни ветрови допиру и до њега и кваре малине укусом горким попут бадема, али првобитна сласт речи која означава нашу најдрагоценију воћку, није сасвим ишчезла. Зато се пажљивом зритељу указује награда у виду блиставих увида који повезују судбину малинарства са усудом српског села и читаве државе. Мисли аутора, попут блиставих муња осветљавају узрок и последицу, почетак и крај, укратко – целину воћне бајке која се преметнула у кисело вино. Испод записа о „црвеном злату“ потписан је књижевник из Трешњевице и то ове есеје о малинијадии њеним посвећеним „малинијадницима“ на које би се и Виктор Иго сажалио, чини сасма загонетним. Читаоци се присећају где би то село могло бити, копајући у сећању проналазе га и у врлетима Босне и других крајева почивше Југославије, све док не доконају да без Ариља, где се скрасио и чувени „плави анђео“ - Свети архангел Гаврило, у цркви Светог Ахилија, не може бити ни говора о малинама.
            Они који су боље обавештени присетиће се и писца Добрила Ненадића, чији је роман „Доротеј“ на велика врата ушао у српску књижевност, али мало који ће знати да је овај књижевник по образовању и професији агроном, и да је управо он наговорио већину садашњих узгајивача да се посвете малини и малинарству. И ту се негде успоставља веза, она суматраистичка на коју нам је одавно указао Милош Црњански, да је све на овоме свету повезано, па је природно што је писац Мирослав Тодоровић истовремено и малинар. Баш као што је логично да неко ко се тиме бави мора да пише текстове који провејавају горчином, јер горке траве привијају се на љуте ране као најбољи, често и једини лек. Есеји штампани углавном у дневним листовима „Политика“ и „Вечерње новости“, врло често скраћивани да се уклопе у странице на којима су им уредници пронашли место, оскудно какво култури и приличи, сабрани у књизи објављени су у целини, да послуже као нека врста лековитог приручника за преживљавање у земљи која се застидела свога села. (Асоцијација на приповетку „Застидио се мајке“ Ивана Цанкара није нимало погрешна!)
            Тодоровић није имао разлога да се застиди нити једног свог текста, нити иједног ретка у њему, а једино што је променио јесте то што је хронолошку композицију, по редоследу настајања есеја, заменио тематском. То је књигу учинило кохерентнијом и омогућило читаоцу да трептаје пишчеве душе, његове етике и естетике, усклади са својим. Тако већ уводни текст „Сиромаштво и књига“ представља слику нашег жалосног односа према читању, in mediasres, без околишања. Цитирајући Данила Киша који је још 1960. године закључио да хамлетовску дилему „Шекспир или кобасице?“  већина разрешава без дилеме у корист кобасица, а такође и Добрицу Ћосића који у тексту из 1972. закључује:“...од Вука до наших дана у овој земљи судбина интелектуалаца остаје иста, јадна и трагична. Ако се не покори, ако не пристане да служи, онда се прогања“– аутор не нуди утеху да је код нас вазда тако било, већ напротив, диже глас против безнадежног стања књиге и културе у земљи што се дичи прапорцима, а чије вође заборављају да је то био јадни украс на капама дворских будала. „Према свецу и тропар“, а за избирљивог Рајка најгора капа.
            Асоцијативно богатство текстова сакупљених у књигу „Малина и други јади“, такво је да би, пишући о њима, могло настати дело које би обимом превазишло и чувене романе какав је Толстојев „Рат и мир“, Манов „Чаробни брег“ или Сервантесов „Дон Кихот“. По духу би овај последњи можда био и најсроднији Тодоровићевим духовитим и мудрим „сликама жалосних догађаја“ у Србији, земљи која не мари ни за своје грађане, акамоли неважне подврсте као што су сељаци и културни радници. Тиме заправо показује да не мари више ни за себе, у некаквој наопакој бајци у којој се мајка отаџбина застидела сама себе. Па би да се преметне у нешто друго, нешто што није никад била, али је видела на треперећим сликама екрана и монитора, те јој се учинило да је „живот негде другде“, а ово овде само јадна предигра за главну утакмицу, прави живот у коме те сви уважавају, иако ни ти сама не уважаваш себе. Ој, Србијо, жалосна ти мајка!И твоја плитка, покондиренаЕвропа-тропа памет.
            Све је то присутно у текстовима Мирослава Тодоровића, есејима који нас узносе и „укрцавају“ у књигу, најчудесније превозно средство за људе од духа, да би нас повели на пут ка електронским медијима – сурогату кућног огњишта, политичким марифетлуцима, економским пропастима, црним хроникама, презиру према писмености, неспортским играма без хлеба и малинама које и кад рађају, стварају стотине проблема: одгајивачима, берачима, откупљивачима, а и самој држави која им се не радује, јер треба да све те проблеме реши, а неће или не уме. Стихови песника из књиге „Тамно и дубоко“ (2002), а аутор се не либи да цитирајући друге придода и своје некадашње мисли, остају актуелни и данас:“Ове пурпурне бобице крцате мирисима заменићемо за новац/По цени коју одреди онај што не зна муку пута до зрелог плода/А новац ће нам дабоме појести инфлација и још у рукама/Претворити у шарене листиће са ликовима у прошлости знаних и бедних писаца/Имаћу само успомену на лето проведено у родној Трешњевици/И овај запис који ће се временом преобразити у песму Сећање“.
            Највише је текстова малинама, природно, јер њима је и посвећена књига есеја који су лутање по новинама окончали у заједничком гнезду, књизи на чијим је корицама реч малинаштампана црвеним словом, баш као у црквеном календару. Има ту велике симболике, јер највећи празници се тако означавају, али су они истовремено и ознака за највећа хришћанска пострадавања и подвизавања. Без смрти нема ни Васкрса, па тако ни апостол малинарства, агроном и писац Добрило Ненадић, иако зна да је „малина последња одбрана села ариљског краја да се не закорови“, не може никоме да саветује шта да чини, јер у „тамном вилајету“, шта год учинио, кајаћеш се! Ненадић је у роману „Време кокошки“ описао малинарске муке, спомиње то Тодоровић у тексту по коме је насловио и књигу „Малина и други јади“, не пропустивши да закључи:“Ко сними филм о малинарима тај ће добити Оскара. Занимљиво ће бити Европи, и свету, да види егзотику, по века се на исти начин обрађује, бере, гура, носи, вуче, суља, сагиње, пузи... Ко све не бере? Све што миче, деца, стари и све могуће професије. Дошли из града да се овајде, економисти, правници, инжењери и пензионери у изанђалим оделима. Још се не зна колико их преко лета у малињацима остане. Ко о томе да води бригу? Береш док не паднеш. Чудо, три грама бобица, а преполове човека. Каква дијета, ајде чича не будали, док не закрче црева не једе се. Бери, гајбица, вајдица. Свака бобица зауар...“

            С тугом примећујем да овакав филм тешко да ће бити снимљен, јер би средства требало да одобри држава, а као што је то забележио Шолохов у роману „Тихи Дон“, не вреди, јер „Москва сузама не верује“. Уметничка је иронија да је филм Владимира Мењшова, управо с тим насловом, освојио Оскара за најбољи страни филм 1981. године. Ко зна, можда ипак, већ за коју годину, док нас још има и по малињацима, а не под оном креманском шљивом коју видеше Тарабићи у својим визијама тужне српске будућности, филм под насловом „Малина и други јади“ буде наш конкурент за Оскара. Ако се то догоди, аутору књиге Мирославу Тодоровићу биће опроштен сав песимизам којим је обојио нашу стварност у својим есејима. Тапшаће га по раменима и они који књиге не читају нити филмове гледају. А до тада, ми читаоци, знајући да је песимизам лековит, а оптимизам без покрића Кандидова болест коју је исмејао Волтер, немамо шта ни да замерамо, ни да опраштамо. Јер тако нам је суђено и досуђено, без права на жалбу, да волимо књигу и писце, јер упркос разним начинима којима се довијамо да зарадимо за „хлеб наш насушни“, по стварном, истинском занимању првенствено смо читаоци. Или, да парафразирам Хемфрија Богарта који је у филму „Казабланка“ тумачио Рика Блејна, власника „Риковог кафеа“: - По националности сам читалац!

ЛеЗ 0010324   
..

Све је исто
И после 105. година, све је исто. - Коме да пише неки  данашњи Станковић у Загреб?
Матоша нема, а нема и кога познатога. И тамо у Загребу, и по другим градовима изван Србије.
Потписујем ове редове " Ово је више инат да се види: да ли се може код нашег народа, а без партија и котерија, са једним не кажем добрим литерарним, али бар солидним, штогод постићи."Становић беше порезник, а ја сам отиша у пензију као библиотекар, у завади онда, још увек у завади.Упркос напретку, технологијама, интернету, још увек може овако: Претплату слати писцу (Скадарска ул. 28), или Диши Стевановићу, администраторуПолитике који ће вршити и сву администрацију.У  животу се увек нађу неки добри људи. Једном је Станковић за живота споменик подигао.Диши Стевановићу, администраторуПолитике који ће вршити и сву администрацију

Нема коментара:

Постави коментар

новине друге српске ренесансе стооке васељенске новине будућности ISSN 2334-8704

Појавио се око Спасовдана 2013. године (када су „Заветине“ напуниле тридесет година), НУЛТИ БРОЈ часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ који је следбеник свих (временом и кризом) угашених часописа „Заветина“ („Уметности махагонија“, „Заветина“, „Дрво живота“, „Трећа Србија“, „Оркестар СУЗ“...), али и „Српског књижевног гласника“ (пре свега, у општој духовној оријентацији и начину финансирања!). Тај НУЛТИ БРОЈ представља неку врсту атака на машту! Часопис има 192 стране уобичајеног формата (наших брошираних часописа), и завршава се овим редовима: „Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ верује у свет који настаје, у оне који долазе …“ НУЛТИ број је – тематски, у целини посвећен „Сазвежђу ЗАВЕТИНА“ на интернету, тј. светској Мрежи. Број је припремио Управник и одговорни уредник Бела Тукадруз, а уредио заменик уредника Александар Лукић. Од прве до последње странице овог часописа, ко реп паунице, раширио се дух новина српске ренесансе.Стооки дух, васељенских новина будућности... Стооке новине Српске Ренесансе произашле су из тзв. „Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, тј. из оних безбројних и релативно непознатих извора са којих се напаја. ... Штампано у првом броју „ЗАВЕТИНА+“

Часописи ЗАВЕТИНА

Часописи ЗАВЕТИНА
Нераспродати бројеви се још увек могу купити по релативно умереним ценама, по договору

ГЛАВНА КЊИЖАРА "Сазвежђа З"

ГЛАВНА КЊИЖАРА  "Сазвежђа З"
Ради НОН СТОП

Да ли сте, можда, погледали?

BEOGRAD,ZAUVEK / Georges Konikovic

BEOGRAD,ZAUVEK / Georges Konikovic
ЛеЗ 0012825 Georges Konikovic: Retke slike Beograda. Iz nase mladosti, BEOGRAD,ZAUVEK. - Pozdrav Dj. NB : Skup nesvrstanih !

Ознаке

000 0001 0002 0003 000703 000737 000750 000752 000770 000773 000792 000799 000961 001298 001300 001326 001398 001399 001406 01581 01808 19 800 19 803 19 845 19 913 19 968 19 974 19 988 19 999 19131 19132 19135 19138 19141 19154 19156 19202 19208 19209 19213 19227 19228 19229 19232 19234 19256 19273 19275 19277 19286 19289 19391 19584 аааа ввв ЛеЗ 0010331 ЛеЗ 0010355 ЛеЗ 0010374 ЛеЗ 0010375 ЛеЗ 0010376 ЛеЗ 0010384 ЛеЗ 0010396 ЛеЗ 0010411 ЛеЗ 0010412 ЛеЗ 0010413 ЛеЗ 0010414 ЛеЗ 0010415 ЛеЗ 0010416 ЛеЗ 0010417 ЛеЗ 0010418 ЛеЗ 0010419 ЛеЗ 0010420 ЛеЗ 0010421 ЛеЗ 0010422 ЛеЗ 0010423 ЛеЗ 0010424 ЛеЗ 0010425 ЛеЗ 0010426 ЛеЗ 0010429 ЛеЗ 0010432 ЛеЗ 0010436 ЛеЗ 0010437 ЛеЗ 0010438 ЛеЗ 0010439 ЛеЗ 0010440 ЛеЗ 0010441 ЛеЗ 0010442 ЛеЗ 0010443 ЛеЗ 0010444 ЛеЗ 0010445 ЛеЗ 0010446 ЛеЗ 0010447 ЛеЗ 0010448 ЛеЗ 0010449 ЛеЗ 0010450 ЛеЗ 0010451 ЛеЗ 0010452 ЛеЗ 0010453 ЛеЗ 0010454 ЛеЗ 0010455 ЛеЗ 0010456 ЛеЗ 0010457 ЛеЗ 0010458 ЛеЗ 0010459 ЛеЗ 0010460 ЛеЗ 0010461 ЛеЗ 0010477 ЛеЗ 0010511 ЛеЗ 0010549 ЛеЗ 0010564 ЛеЗ 0010565 ЛеЗ 0010586 ЛеЗ 0010888 ЛеЗ 0010889 ЛеЗ 0010890 ЛеЗ 0010891 ЛеЗ 0010892 ЛеЗ 0010909 ЛеЗ 0010910 ЛеЗ 0010911 ЛеЗ 0010912 ЛеЗ 0010913 ЛеЗ 0010914 ЛеЗ 0010915 ЛеЗ 0010916 ЛеЗ 0010917 ЛеЗ 0010918 ЛеЗ 0010960 ЛеЗ 0010961 ЛеЗ 0010962 ЛеЗ 0010963 ЛеЗ 0010964 ЛеЗ 0010965 ЛеЗ 0010966 ЛеЗ 0010967 ЛеЗ 0010968 ЛеЗ 0010969 ЛеЗ 0011304 ЛеЗ 0011305 ЛеЗ 0011306 ЛеЗ 0011307 ЛеЗ 0011308 ЛеЗ 0011309 ЛеЗ 0011310 ЛеЗ 0011311 ЛеЗ 0011312 ЛеЗ 0011313 ЛеЗ 0011314 ЛеЗ 0011315 ЛеЗ 0011316 ЛеЗ 0011317 ЛеЗ 0011319 ЛеЗ 0011322 ЛеЗ 0011323 ЛеЗ 0011324 ЛеЗ 0011325 ЛеЗ 0011326 ЛеЗ 0011327 ЛеЗ 0011328 ЛеЗ 0011329 ЛеЗ 0011415 ЛеЗ 0011416 ЛеЗ 0011526 ЛеЗ 0011527 ЛеЗ 0011528 ЛеЗ 0011529 ЛеЗ 0011530 ЛеЗ 0011955 ЛеЗ 0011956 ЛеЗ 0011957 ЛеЗ 0011958 ЛеЗ 0012103 ЛеЗ 0012104 ЛеЗ 0012105 ЛеЗ 0012106 ЛеЗ 0012107 ЛеЗ 0012108 ЛеЗ 0012109 ЛеЗ 0012112 ЛеЗ 0012113 ЛеЗ 0012114 ЛеЗ 0012304 ЛеЗ 0012305 ЛеЗ 0012805 ЛеЗ 0012806 ЛеЗ 0012807 ЛеЗ 0012808 ЛеЗ 0012809 ЛеЗ 0012810 ЛеЗ 0012813 ЛеЗ 0012815 ЛеЗ 0012824 ЛеЗ 0012837 ЛеЗ 0012839 ЛеЗ 0012841 ЛеЗ 0012842 ЛеЗ 0012845 ЛеЗ 0012849 ЛеЗ 0012850 ЛеЗ 0012864 ЛеЗ 0012865 ЛеЗ 0012866 ЛеЗ 0012867 ЛеЗ 0012888 ЛеЗ 0012919 ЛеЗ 0012920 ЛеЗ 0012921 ЛеЗ 0012943 ЛеЗ 0012944 ЛеЗ 0012950 ЛеЗ 0012960 ЛеЗ 0012971 ЛеЗ 0012972 ЛеЗ 0012973 ЛеЗ 0012979 ЛеЗ 0013318 ЛеЗ 0013325 ЛеЗ 0013333 ЛеЗ 0013335 ЛеЗ 0013336 ЛеЗ 0013337 ЛеЗ 0013338 ЛеЗ 0013339 ЛеЗ 0013368 ЛеЗ 0013397 ЛеЗ 0013406 ЛеЗ 0013428 ЛеЗ 0013429 ЛеЗ 0013430 ЛеЗ 0013612 ЛеЗ 0013632 ЛеЗ 0013720 ЛеЗ 0013726 ЛеЗ 0013728 ЛеЗ 0013752 ЛеЗ 0013753 ЛеЗ 0013754 ЛеЗ 0013755 ЛеЗ 0013798 ЛеЗ 0013808 ЛеЗ 0013816 ЛеЗ 0013833 ЛеЗ 0013834 ЛеЗ 0013835 ЛеЗ 0013836 ЛеЗ 0013837 ЛеЗ 0013838 ЛеЗ 0013839 ЛеЗ 0013863 ЛеЗ 0013868 ЛеЗ 0013870 ЛеЗ 0013871 ЛеЗ 0013884 ЛеЗ 0013885 ЛеЗ 0013886 ЛеЗ 0013887 ЛеЗ 0013888 ЛеЗ 0013900 ЛеЗ 0013909 ЛеЗ 0013919 ЛеЗ 0013928 ЛеЗ 0013952 ЛеЗ 0013953 ЛеЗ 0013957 ЛеЗ 0014465 ЛеЗ 0015312 ЛеЗ 0016267 ЛеЗ 0016648 ЛеЗ 0016649 ЛеЗ 0016659 ЛеЗ 0016660 ЛеЗ 0016661 ЛеЗ 0016669 ЛеЗ 0016685 ЛеЗ 0016686 ЛеЗ 0017671 ЛеЗ 0017672 ЛеЗ 0017674 ЛеЗ 0017723 ЛеЗ 0017724 ЛеЗ 0017725 ЛеЗ 0017750 ЛеЗ 0017768 ЛеЗ 0017827 ЛеЗ 0017847 ЛеЗ 0018532 ЛеЗ 0018549

БЛАГО