ЛАКО ЈЕ ВАМА, ЧАПЉЕ, ШТО ЛОВИТЕ ПО ПЛИЋАЦИМА...
Сањао сам - седим и читам књигу,
пролази митски горостас Лека Балтуга,
као што плове стабла борова низ реку...
Тонуо у мреже налик на вез на сатену,
на чипке саткане од месечевих сенки,
у дубине генеалогије и страве.
И онда се будио и одлазио на старо имање,
на ливаду, на спрудове, на север,
и клизио као сенка облака
према реци,
да не поплашим чапљу,
усамљену у плитком рукавцу.
Лако је вама, чапље, што ловите по плићацима
рибе, пуноглавце, жапчиће!
Мене је сила небеска сила
окренула даље
према Јазу, Виру,
вртлогу,
сновима које не умем да препричам,
које не разумем...
Ваш је плићак
преко лета.
Провидан као целофан.
Са шарама шкољки
по пешчано-муљевитом дну...
Оперважен светлим и тамним
стаблима топола и јова.
Ви ловите са елеганцијом,
а ја се, уловљен сновима,
батргам као гргеч у рибарској мрежи...
(3. 9. 97. - 5-6. 1. 2018. Hilared)