друго издање. часописно
|
корице споменутог броја часописа "Браничева", и 4-5 стр. факсимил |
Прва или часописна верзија "Себичног музеја" штампана је у пожаревачком часоппису "Браничево", у тематском броју посвећеном "Поезији XX века: СВОЂЕЊЕ БИЛАНСА", бр.1-4/2012, стр. 331 - 453. Пет година после тога, видим да би се могло појавити и издање штампано као посебна књига, допуњено избором из описа појединих живих или преминулих српских песника, које сам читао поново и поново. Има таквих песника. Њихов број није велики, истина...
..
..
ПЕСМА О ЦРНОЈ ОВЦИ / НОВИЦА ТАДИЋ
(Смријечно код Плужина, 17. јул 1949 — Београд, 23. јануар 2011)
1989.
Бог те над небесима благословио,
мртва муво.
Зинула ш преко свог
зева
и ниско пала.
Ту где су отворене ране,
твоје је тамно краљевство.
И ти си, године ове,
изнад историје
зујкала.
Никад сита, хтела си тамо
као у месару
улетети.
Напити се
с крвавих
потока.
Е па.
Да.
МАГАРАЦ, ТРУЛИ
Дошла су заиста тешка времена.
Кид на пијацу пођеш, ил' у крчму;
за собом повести мораш и свог магарца трулог.
Да ти све оне новчанпце са главуџом понесе.
И кад све баш узмеш у обзир,
кад о свему потанко размислиш,
најбоље је и да не излазиш из куће своје
сасвим оплакане.
Док све најзад
не протутњи
као што је уз магарећу реву и дотутњело.
ИЗМЕЂУ
ДВЕ САЛВЕ
Између две салве, са радија, крици паунова
Из зеленила се вртног огласише. Зафрфљаше
Птице-пси. Јер, господара њиховог, љубичицу
Сахрањују. А онда: потресни глас спикера,
Музика и лирика свих песника тужних поданика
Испуиише станиште моје пусто где ми дани
Теку. Теку куд теку. Теку никуда. И свуд присутна
страва
Још ме једном ови, фабричких сирена хор кад писну
У заказани
Туге
час.
ПОРАЗ
Дсценијама онај
што је знао за победе само
победников син (страшни син)
онај што је живео од очеве победе
и што и данас
живи од очевих заслуга
у црвеним салонима у дивотним апартманима
негован као вилина косица па прозорској дасци
увек у чистој постељи у новим гаћама
увек исппеглан подвезан машном п изреком
увек са гладним оком п птичјим језиком у устима
никад без залиха без резерви за не дај боже
никад без лиснате лектире на полицама
ситуиран као крвник и погубљење
мудар као раџа фанатичан као дервиш
али за све мучан као мучна успомена
одрешито
говори о томе
како се све баш променило
гуче о неминовном поразу и краху
о променама набоље и о променама нагоре
пљушти
и фрфља речима
и као увређени муж подиже морална начела
впсоко у небеса
где су трепераве
звезде.
КАИШАР
Е каишар
креше сасеца
прати заскаче окреће
изврће
намеће подмеће запиње
врти
кљуца кидише звечи
крекеће
мути смућује оштри откида
раскива прикива
блања одзвања
у језику, птичјем, гугутавом
под портретом последњег
диктатора
у преподневном
мртвом
часу.
ЗИДОВИ, ЈУНАЦИ, ЗАСТАВЕ
Чудно је то са
заставама
појаве се,
залепршају
па нестану
Чудно је то са
људима
појаве се, загаћају
па нестану
Чудно је то са песмама
појаве се, блесну
па нестану
Чудно је то са
речима
појаве се, грцну
па нестану
Чудно је то са
сновима
појаве се, овештају
па нестану
Чудно је то са
јунацима
појаве се, кресну
па нестану
Чудно је то са
темељима
још
чудније са праговима
најчудније
са зидовима
кад
залају, крикну, запевају.
ОВО
ЈЕ ДАН
Ово
је дан модар као чивит,
ово ти је данак тринаести:
на сваком углу смрт своју
можеш срести.
Ово је дан крваве уметности,
науке и магије:
са
Старих Кука
пендреци висе
као оклагије.
На Тргу,
код Споменика,
само за тебе
лирске сузе лије –
Оркестар
народне
милиције.
ГОВОРНИК
Ноћас сам иа старим новинама стајао
Под отвореним прозором
Под небом без звезда
Стајао говорио језиком непознатим
Мрмљао мрачне слогове
Рачвастим језиком палацао
Зазивао глади и поморе Голубова мира грлио
Опомињао молио кумио
Обећавао брда и долине Ручицама лепетао
Тулмо крештао брбљао
Трактате тајанствене Повеље цитирао
Реплицирао инсистирао
Вабио пчеле осветне Хучао подскакивао Пиштао пенио
Као да је демон у мене ушао
Стоглави
Згурени.
ОВА
РАСПРА
Ова
распра не траје тек од јуче,
и како ствари стоје
неће се ускоро завршити.
Противннци
кидишу и посустају
прибирају снаге, надувавају образе,
ногама
копају.
Кад
празна слама нарасте до Кумове Сламе,
видеће се
да и то није било узалудно.
Присетиће се најзад
ко је кост бацио
међу гладне псе,
ко у последњем
одмаглио
часу.
ЗАСТАВА
Цела баш се породица
ту сабрала
контејнеру на рамена
црни тата, краста-мама, костур-дете
са
кесама са врећама
да пецају пецароши
па детенце спустили су
тамо на дно, усред
смећа
а оно је крвав тампон подигнуло
ко заставу понижених
ништа више.
ПЛАТАН
Зидови и живице
нек се плету
око забрана, ловишта, паркова
Доћи ће
Црвени Папа, крочити
из врежа-вражјих-снова
Погледаће:
ако
стабло његово
није највеће
казну паклену
он ће на врт бацити
на вртлареву главу
стаклену.
НАЛОГ
Ово што сам ти сад рекао
Немој случајно да заборавиш.
Испуни сва очекивања.
Ништа
нек ти не буде страно.
Канту у руке па тарабе окречи.
Снаше, тетке, куме
Нек цвеће бацају на оне који пролазе.
Ти се пак у заставу увиј, гукни љубавно.
Смешак растегни између ушију.
Портрет
пребаци преко оградс, гаде.
ЈАБУКА
Расекох
Јутрос јабуку
Кад
тамо
Познати потпис
Последњег
Диктатора
Небом
Млазњак
Бео
траг
Оставља
ПЕСМА О ЦРНОЈ
ОВЦИ
Песма
о црној овци увек је и песма о целом
стаду
Које
према солилима дивље нагрне
Рушећи
све пред собом неумољиво блејећи
Пасући
руно сродника
Црног
сводника
Јадника
ЛеЗ 0010330
..
Нема коментара:
Постави коментар