Колекција ДВА ПАУНА |
..
..
Ман
свој „НАСТАНАК ДОКТОРА ФАУСТУСА“
започиње цитатом из Гетеа:“Јер, иако свако књижевно дело у тренутку свог
појављивања мора да се ослања на само себе. И само по себи да дејствује, због чега ја нисам волео ни
једноме да дајем предговоре, поговоре и правдања пред критиком, ипак такви
радови, што више одлазе у прошлост, престају да утичу, и то утолико више што је
јачи био њихов првобитни утицај; и може
се рећи да их цене утолико мање што су више допринели проширењу домаће културе –
као мајку која тако лако може да заклони неколико лепих кћери. Ето због чега је
корисно придавати тим делима историјску вредност, разговарајући о њиховом
настанку са благонаклоним познаваоцима“.
Нисам
позајмио садржај своје књиге, ни од
Мана, ни од Гетеа, црпем га из себе. Моја књига би могла бити обимнија од „НАСТАНКА ДОКТОРА ФАУСТУСА“ и то ме уопште не забрињава. Пишем је,
првенствено себе ради, својих потомака ради, и генерација које ће доћи и
истраживати српску културу и књижевност последње четвртине 20. И прве четвртине
21. века. То није ни мемоар, ни дневник. Мемоаре пишу значајни државници или
тајни дворски писци, људи на крају своје каријере, а моја није ни започела,
иако сам скоро напунио четрдесет и пет година!
Најважније моје написане књиге још нису штампане! Њихово штампање су онемогућивале
друштвено-културно-политичке околности, и тајни експоненти власти. Уредници бившег
времена. Међу њима и не мали број оних који су скоро моји вршњаци, али су имали
другачије биографије и развој, и савитљивију кичму. Многи су дошли из
партијских лабораторија, из најгорих секти, или преко фаворита продужених руку
једноумаца. То је од њих направило „стрвинаре“ и најнеморалнија чудовишта која
на фотографијама имају кочоперна и скоро поштена лица.
Књиге
које су написали као писци, биће заборављене, већ их прекрива прашина заборава....
= извор: написано крајем 1995. године. Поново прочитано почетком 2017.
ЛеЗ 0010325 Белатукадруз
Нема коментара:
Постави коментар