символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

Портал Сазвежђе З

Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

ПОДСЕТНИК ДАНАШЊИМ СРПСКИМ ПИСЦИМА

ПРВИ НАПИС Г. БРАНИСЛАВА НУШИЋА ПОСЛЕ ОЗБИЉНЕ БОЛЕСТИ

Једна небеска седница

Треба ли Нушића оставити још да живи, или га треба већ једном позвати да се врати својој генерацији. Гријешите ви који бисте прекратили му вијек. Нама је као генерацији, која је учинила тако замашан потез у српској књижевности и заорала једну дубоку бразду, потребно да имамо доле на земљи својега преставника.

Није то случајно што се ја сваке године, о дубокој јесени, теже разболим и догурам до 39 на термометру, догурам до најмрачнијих слутњи које новинарске репортере доводе до незајaжљиве радозналости и – повучем се опет у живот. Неће то бити случајно. Једне чак ноћi, под температуром 38 са 6, покушао сам да продрем у ту тајну; да видим, не интригира ли ко против мога живота; не протестује ли когод што ја још живим?

Разуме се, под температуром 38 са 6, није ми било тешко продрети у тајну и наћи одговор своме питању. Те ноћи сам, крчећи себи пут кроз облаке којим ми ваља кренути на небо, застао пред једним полуотшкринутим небеским вратима, јер сам сагледао тамо чудну једну појаву. Била је то као нека тајна седница, где сам око стола запазио све позната ми лица и чуо тако познате ми гласове.

Бора Станковић

Застао сам у толико пре, што сам чуо да се моје име врло често помиње, те сам оправдано посумњао да је управо о мени реч. Наоружан свима земаљским особинама, а нарочито земаљским ушима и радозналошћу, ја сам од речи до речи чуо дискусију која се на тој седници водила и кроз отшкринута врата видео сваки покрет и сваки миг.

За једним другим столом седели су окупљени: Милован Глишић, Милутин Илић, Симо Матавуљ, Драгомир Брзак, Владимир Јовановић, Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво Војновић, Коста Арсенијевић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав Илић, Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић.

Седе тако сви намрштена погледа и мрачна лица и тек после дужега ћутања неко ће рећи (нисам га спазио ко) да би се могло приступити разговору.

Пренуше сви, погледаше се међу собом и понудише најпре Милована Глишића да претседава. Милован ни да чује, вели никад он те ствари није радио.

– Ти, стриче, и нико други! – вели му Јанко – Ти, брате, једини међу нама имаш честиту браду. (....)

– И бар да је скроман – придружује им се мрзовољно Бора Станковић – и као што је ред да се један дезертер прави туткун, да седи у ћош, у пепел, да не даје глас од себ’. Али он запео, па свима нама држи посмртне говоре, а кад груне земља повр нас, а он пита: „’Ајде, има ли још неко”? Беше тако у Врање, у старо време, неки Миле сојтарија; није му Бог дао много памет, а гола сиротиња, па кад ко умре, њему му дарују за душу покојникове хаљине. Па он тако, кад се поцепа, па нико не умире, зађе од куће до куће, па лупа у капију и пита: „Има ли, море, когод скоро за умирање?” Е, тако, видиш и овај Нушић, иде од капију до капију и све нас посахрани и то није да кажеш једну, него сахрани неколико генерација, целу нову књижевност. Е, па, брате, што не бива не бива!

– Господо – испрси се председник и погледа преко цвикера по свима. – Дебата се овако произвољним разговорима може наставити у бескрајност и ми на тај начин нећемо доћи ни до каквога закључка. Мислим да је боље ако будем сваком редом давао реч. (...)

– И ја бих хтео ријеч! – рећи ће на то Симо Матавуљ, дижући два прста десне руке у вис.

– Чујмо господа Симу! – одазва се неколицина.

– Колико сам разумио, господо – поче госпар Сима – ријеч је овда о томе: треба ли Нушића оставити још да живи, или га треба већ једном позвати да се врати својој генерацији. Ја велим, господо, гријешите ви који бисте прекратили му вијек. Нама је као генерацији, која је учинила тако замашан потез у српској књижевности и заорала једну дубоку бразду, потребно да имамо доле на земљи својега преставника. Нушић се може сматрати као заостали преставник наше генерације на земљи, управо као наш консуо на земљи...

– Па је л’ то – прекида га Бора – он као наш преставник и консуо, што каже шјор Шиме, он може да наплаћује тантијему и за моју „Коштану”?

– Уха, где ти оде! Не може то! – гракнуше неколицина.

– Молим господина Борисава да ме не прекида – наставља госпар Сима са пуно мирнога достојанства. – Ви видите сви, господо, како је настало једно ново поколење које би нас хтело да избрише и да од себе почне историју нове књижевности. Потребно је, дакле, потсетити све те што хоће од себе да почну, да смо и ми постојали, да смо и ми нешто градили и дограђивали на згради коју новом српском књижевношћу називамо и зато је – видите – потребно да битише, да живи неко тамо доле, за којега ће, као оно познија франческа поколења што су, пружајући прст на последњега Наполеоновог војника, говорили: „И овај је био на Аустерлицу!” – тако, велим, нека и за нашега претставника реку: „И овај је припадао овој вредној генерацији!”

Симино мишљење некако освоји све и тако, само са неколико гласова опозиције, мени продужише мандат још за годину дана. Догодине видећу како ћу проћи.

= видети опширније

ЛеЗ 0010341

новине друге српске ренесансе стооке васељенске новине будућности ISSN 2334-8704

Појавио се око Спасовдана 2013. године (када су „Заветине“ напуниле тридесет година), НУЛТИ БРОЈ часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ који је следбеник свих (временом и кризом) угашених часописа „Заветина“ („Уметности махагонија“, „Заветина“, „Дрво живота“, „Трећа Србија“, „Оркестар СУЗ“...), али и „Српског књижевног гласника“ (пре свега, у општој духовној оријентацији и начину финансирања!). Тај НУЛТИ БРОЈ представља неку врсту атака на машту! Часопис има 192 стране уобичајеног формата (наших брошираних часописа), и завршава се овим редовима: „Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ верује у свет који настаје, у оне који долазе …“ НУЛТИ број је – тематски, у целини посвећен „Сазвежђу ЗАВЕТИНА“ на интернету, тј. светској Мрежи. Број је припремио Управник и одговорни уредник Бела Тукадруз, а уредио заменик уредника Александар Лукић. Од прве до последње странице овог часописа, ко реп паунице, раширио се дух новина српске ренесансе.Стооки дух, васељенских новина будућности... Стооке новине Српске Ренесансе произашле су из тзв. „Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, тј. из оних безбројних и релативно непознатих извора са којих се напаја. ... Штампано у првом броју „ЗАВЕТИНА+“

ЗАДРУГЕ

У Србији је, најзад, и држава препознала значај задруга и удруживања, што је светски тренд са 800 милиона задругара окупљених у 750.000 задруга. Данас је око три милијарде људи у свету повезано са радом задруга. Од оснивања прве земљорадничке задруге у Војводини, уједно треће на свету (Бачки Петровац, 1846), затим првих градских занатско-произвођачких (Београд, 1870) и прве земљорадничке задруге у Србији (Враново, 1894) није се до данас догодило да држава директно помаже рад постојећих и оснивање нових задруга. У огромном и нимало лаком послу, који у име Владе Републике Србије води и организује Милан Кркобабић, министар без портфеља задужен за регионални развој и рад јавних предузећа, у наредне три године планирано је да држава у обнову задругарства уложи 25 милиона евра. Новац ће бити искоришћен за ревитализацију постојећих (по око 12,5 милиона динара) и оснивање нових задруга (по 6,25 милиона динара) у око 500 већих села у Србији. сарадник Академијског одбора за село САНУ

и пар коментара Sava пре један дан Istorija nas uci, komunisticki nacin udruzivanja kroz drzavne zadruge ima kratkotrajnu buducnost, samo udruzivanje na osnovu privatnih ulaganja u farmerska udruzenja ima dugotrajnu buducnost. Iskustvo iz razvijenig drzava potvrdjuje isto, tamo je udruzivanje kroz privatna ulaganja u farmerska udruzenja za ciljanu proizvodnju, naravno radi se po principu dobitka, ko je u gubitku taj propada. Mikiпре 2 дана naravno! i treba da se uvedu zadruge! a onda posle par decenija sve što je bilo zadružno na volšeban način postaje privatno. eno vam stotine zadruga po Vojvodini koje su razni "biznismeni" (čitaj kriminalci) strpali u svoj džep (uključujući i prirodna i kulturna bogatstva koja su bila poverena zadrugama). ili još bolje - hajd opet da se organizuje ono "imaš kuću vrati stan" pa da "budale" (čitaj pošteni) stvarno "vrate" stanove, koje će "biznismeni" podeliti između sebe! i na kraju zna se - "Svi za Zajam, Zajam za nas!" samo mašta je granica! što kažu naši "fala bato al od tebe ni aspirin!" Божидар Продановићпре 3 дана Могу и то уз само један услов. Све што Задруге изнесу на тржиште треба одмах платити. Ако прерађивачи "откупе" робу па свој производ наплате , поделе плату, а Задругу ставе на одложено, онда нема вајде. Такође укинути које-какве Агенције које робу и не виде а на њој зарађују. Ово би био пут за оживљавање пољопривреде. А РОБА одмах ПАРЕ.

ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", САЗВЕЖЂА З,

ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА З, ЗАВЕТИНА... деле се на две групе - на оне из УЖАС-а (тзв. Ужа Србија, редовне и повремене), и оне из Изванужас-а (тзв. вилајета, такође - повремене и редовне). Дописнике бира озбиљност, дар, тврдоглавост или инат, Бог и Оснивач. Имена дописника позната су само уреднику. Дописи ће бити публиковани овде, али и на другим локацијама Сазвежђа З...сразмерно ширењу Мреже дописника...

ПОМОЋ - ДОНАЦИЈЕ

Финансирамо се од продаје штампаних на папиру издања и часописа ЗАВЕТИНА, директних куповина од ЗАВЕТИНА, и донација солидарности. Донације солидарности се примају од појединаца, индивидуа, или организација, или фондација, које потпомажу непрофитно издаваштво, преводилаштво и повезивање писаца различитих националности, језика и култура. Примамо донације како од филантропа из Србије, тако и од свих других, са свих континената земаљских, увек истичући на нашим штампаним издањима, порекло донација. Уплата се врши једноставно. - Донатори из Србије шаљу новац уобичајеном поштанском новчаном упутницом на адресу :Мирослав Лукић, 11000 Београд, Улица Сердар Јанка Вукотића 1/13. - Донатори из света новац шаљу искључиво преко Western Uniona на адресу: Miroslav Lukić, 11000 Beograd, Serbia, Serdar Janko Vukotić 1/13. - Уколико има неких дилема, нејасноћа, пишите нам на преко обрасца за контакт (у дну) **** Financed from the sale of printed editions on the paper and magazines ZAVETINA, direct purchase of Zavetina, donations and solidarity. Solidarity receivd donations from individuals, individual, or organiyation, or foundation, the supporting Non/profit publishing, translanting and connect writers of different nationalities, language and culture. To accept donations from philantropist from Serbia, and from all other sountries from all continents, always pointing out to our print publications, the origin of donations. Payment will made easy. - Donors from Serbia sent the money to ordinary postal money order at the following address: Miroslav Lukic, 11000 Beograd, 11000 Belgrade, Street Serdar Janko Vukotic 1/13.
Donors from around the world send money only through Western Union to te following address: Miroslav Lukic, 11000 Belgrade, Serbia, street Serdar Janko Vukotic 1/13. - If there are some dilemmas, concerns, write to us at the Internet address miroslav7275@gmail.com

символи и сигнали

Странице

Портал Сазвежђе З

јавни,2

тајноводство 1

Мој школски Вергилије!

ИЗБОР. Имагинарна редакција

Вреди погледати

БЛАГО

четвртак, 23. март 2017.

ZABRANJENA ARHEOLOGIJA - ŠTA SE KRIJE POD ZEMLJOM ?

Нема коментара:

Постави коментар

Основни подаци о уреднику "Четврте капије"

Образац за контакт - Пријава на конкурс за Имагинарну редакцију

ШАЉИТЕ РУКОПИСЕ, САМО АКО СМО ПОРУЧИЛИ

НЕ ОСТАВЉАЈТЕ НОВЕ КЊИГЕ ЗА "ЗАВЕТИНЕ" У УКС...