Неколико коментара уз чланак "Како умиру генији"? - – Све време, док сам писао „Кореографију мориенди”, мислио сам да пишем о умирању и смрти. На крају, то је постала књига о животу. О самој смрти нема шта много да се каже. Живот је много занимљивији, инспиративнији, као неки грандиозан театарски догађај који се непрекидно одвија, ма колико појединачан живот у читавом том комешању немао неког нарочитог смисла. Мене је овде занимало у којој мери умирање осветљава дотадашњи живот појединца и има ли у тој кореографији мориенди неког вишег смисла. Нисам га нашао – каже Боривој Гезић, додајући:– То како човек дочекује сопствену смрт-мислим да ту има нешто битно, нешто велико, или мало, што говори о сваком појединцу. С друге стране, јесу ме привлачили занимљиви животи, али нека умирања су такође занимљива и необична, као рецимо, кад је Едгара Алана Поа извесна банда, која је радила за одређену политичку странку, цео дан напијала у некој балтиморској крчми, облачила га увек у другу одећу, па терала да више пута гласа за одређеног кандидата (умро је неколико дана после тога од запаљења мозга). Или Хакслијева смрт, где је он, на самрти (боловао је од рака), од супруге тражио да му убризга ЛСД, што је она и урадила, па је писац „Врлог, новог света” умро, како је његова супруга написала у писму рођацима, „с блаженим изразом лица”.
Понеке вињете о последњим тренуцима великана садрже и последње речи самртника. Неке су смешне, као Марка Твена: „Додајте ми наочаре”, Толстоја: „Али сељаци... како сељаци умиру?”, или Пикаса, у обраћању лекару: „Грешите што се нисте оженили. Корисно је”.
 |
| Факсимил . Политика |
..
...
Ilic Momciloпре 11 сати Sve sto je u tekstu,sumira po meni zadnji deo zadnje recenice, a to je da su "tek u smrti,sva ziva bica jednaka".Na zalost,ni tu se ne mogu potpuno sloziti,jer su ipak secanja na velikane,bilo lepa ili manje lepa,strasno jaca nego,recimo na rudara koji je za zivota iskopao stotinak tona rude. Rudar nije u stanju,ili nije dobio ili iskoristio priliku,da uradi ono sto su uradili velikani,a postoji i skriveno,zakopano pitanje,da li velikani mogu da urade ono sto je uradio rudar.Tu je po meni zackoljica koja se odnosi na vrstu i vrednost rada.Kakva je razlika u toj vrednosti,ako rudar procita ili okaci na zid genijalno delo,ili bilo koji prozvod Velikana primeni,u odnosu na sve sto postoji i koristi se zahvaljujuci iskopanim razlicitim rudama.Po nekad,zavisno, od nacina gledanja i razmisljanja, vaznost i jednih i drugih rezultata rada, se mogu cak i izjednaciti.Ovo sve sto sam napisao treba videti,kao pokusaj, slikovitog i razlicitog nacina tumacenja teksta,iskreno, bez ikakve ideologije.
