символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

Портал Сазвежђе З

Портал Сазвежђе З
Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

ИЗБОР. Имагинарна редакција

Вреди погледати

БЛАГО

петак, 24. март 2017.

Како умиру велики?

Неколико коментара уз чланак "Како умиру генији"?  -  – Све време, док сам писао „Кореографију мориенди”, мислио сам да пишем о умирању и смрти. На крају, то је постала књига о животу. О самој смрти нема шта много да се каже. Живот је много занимљивији, инспиративнији, као неки грандиозан театарски догађај који се непрекидно одвија, ма колико појединачан живот у читавом том комешању немао неког нарочитог смисла. Мене је овде занимало у којој мери умирање осветљава дотадашњи живот појединца и има ли у тој кореографији мориенди неког вишег смисла. Нисам га нашао – каже Боривој Гезић, додајући:– То како човек дочекује сопствену смрт-мислим да ту има нешто битно, нешто велико, или мало, што говори о сваком појединцу. С друге стране, јесу ме привлачили занимљиви животи, али нека умирања су такође занимљива и необична, као рецимо, кад је Едгара Алана Поа извесна банда, која је радила за одређену политичку странку, цео дан напијала у некој балтиморској крчми, облачила га увек у другу одећу, па терала да више пута гласа за одређеног кандидата (умро је неколико дана после тога од запаљења мозга). Или Хакслијева смрт, где је он, на самрти (боловао је од рака), од супруге тражио да му убризга ЛСД, што је она и урадила, па је писац „Врлог, новог света” умро, како је његова супруга написала у писму рођацима, „с блаженим изразом лица”.
Понеке вињете о последњим тренуцима великана садрже и последње речи самртника. Неке су смешне, као Марка Твена: „Додајте ми наочаре”, Толстоја: „Али сељаци... како сељаци умиру?”, или Пикаса, у обраћању лекару: „Грешите што се нисте оженили. Корисно је”.

Факсимил . Политика

..

...




Ilic Momciloпре 11 сати  Sve sto je u tekstu,sumira po meni zadnji deo zadnje recenice, a to je da su "tek u smrti,sva ziva bica jednaka".Na zalost,ni tu se ne mogu potpuno sloziti,jer su ipak secanja na velikane,bilo lepa ili manje lepa,strasno jaca nego,recimo na rudara koji je za zivota iskopao stotinak tona rude. Rudar nije u stanju,ili nije dobio ili iskoristio priliku,da uradi ono sto su uradili velikani,a postoji i skriveno,zakopano pitanje,da li velikani mogu da urade ono sto je uradio rudar.Tu je po meni zackoljica koja se odnosi na vrstu i vrednost rada.Kakva je razlika u toj vrednosti,ako rudar procita ili okaci na zid genijalno delo,ili bilo koji prozvod Velikana primeni,u odnosu na sve sto postoji i koristi se zahvaljujuci iskopanim razlicitim rudama.Po nekad,zavisno, od nacina gledanja i razmisljanja, vaznost i jednih i drugih rezultata rada, se mogu cak i izjednaciti.Ovo sve sto sam napisao treba videti,kao pokusaj, slikovitog i razlicitog nacina tumacenja teksta,iskreno, bez ikakve ideologije.
Philosophiae naturalisпре 15 сати 1. deo Ako bi odlucivalo srce, mi kao vrsta ne bismo bili na vrhuncu lanca ishrane i kompletan lokalni biodiverzitet bi izgledao potpuno drugacije. Postoje vrste u nasem ekosistemu koje su snaznije, otpornije i brze od coveka ali priroda nije htela da caruje srce, vec je htela da caruje um samosvesnog bica i na taj nacin je stavila jednu vrstu iznad svih ostalih. Mi smo ti koji odlucujemo, i za odluke cemo snositi odgovornost. Mislite li da je slucajnost to sto je priroda samo jednoj od 8.7 miliona vrsta darovala tako mocno oruzje kao sto je um sam po sebi? Postoji samo jedan racionalan razlog za tako nesto. Od primitivnog jednocelijskog organizma nastali su kompleksniji oblici zivota, zivotinje i na kraju mi kao posledica usavrsavanja pra organizma. Zivot i smrt, svih vrsta, citavih galaksija i svega sto mozemo da vidimo oko sebe, su poruka, zbog cega smo mi ti koji jesmo tu gde jesmo. [...]
Panurgijeпре 16 сати Pored onakvih imena, u genije uvrshcen saradnik NKVD-a, belosvetksi "komunista" sa tridesetak rezidencija, koji se tri godine krio od Nemaca da bi se on i njegovi podrepashi, kad su Rusi slomili Nemce, pobednichki uvalili u vile na Dedinju. Njegove sluzbe i njegov kadar i dalje drmaju Srbijom. Nije on genije*, narod je glup.

Bizmarkпре један дан Geniji ne umiru.

Dragan Pik-lonпре 16 сати "Geniji umiru dva puta,prvi put kad umru fizicki i drugi put kad izumru njihova dela."-Ivo Andric!!!

Vojaпре 16 сати Fiser umro sam i zaboravljen na Islandu, jedinoj zemlji koja je smela da mu da azil.

___________

         *   Нужно појашњење, одакле асоцијација Панургија  на  - несумњиво  "миљеника историје", који је баш из "Политике", тј. из виле Рибникара у Београду отишао на  тзв. слободну територију да.... ":  Иако су, свако на свој начин, постали безвремени, укупно 96 „јунака” ове књиге самртници су, немоћни пред коначном судбином сваког човека: Сократ, Рембо, Бодлер, Гауди, Борхес, Андрић, Црњански, Киш, Тито, Тесла, Томас Бернхард, Фрида Кало, Чехов, Толстој, Фројд, Маргерит Јурсенар, Дејвид Фостер Волас... Герзић говори и о њиховим животима, уверењима и снази духа, који су се на коначном крају нашли на највећем испиту. У „Кореографији мориенди” читамо о Артуру Шопенхауеру који је велики део живота провео у неповерењу према свему што га окружује, спавао је с пиштољем поред кревета, да би се десет година пред крај преобразио у оптимисту и уживао у слави. Када је Џојсова кћерка Лусија, која је била у санаторијуму, чула да јој је отац умро, узвикнула је: „Шта тај блесан ради под земљом? Када ће се вратити кући? Он нас све посматра?”...(одломак из Герзићевог чланка).

Нема коментара:

Постави коментар