"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

.

.
.

ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА З, ЗАВЕТИНА...

ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА З, ЗАВЕТИНА...
.ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА З, ЗАВЕТИНА... деле се на две групе - на оне из УЖАС-а (тзв. Ужа Србија, редовне и повремене), и оне из Изванужас-а (тзв. вилајета, такође - повремене и редовне). Дописнике бира озбиљност, дар, тврдоглавост или инат, Бог и Оснивач. Имена дописника су тајна. Дописи ће бити публиковани овде, али и на другим локацијама Сазвежђа З...сразмерно ширењу Мреже дописника...

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

ЗАВЕТИНА

ЗАВЕТИНА
Дневник непознате, друкчије Србије

.

.
.

ВЕСТИ ИЗ УЖАС-а


..
..

БАБИНО УВО. - За бабино уво (Sarcoscypha coccinea), преслатку црвену гљиву која се прва зарумени из снега, наговештавајући сунце, топлоту и пролеће, знала сам да је некад коришћена да зарумени девојачке образе, да је у Румунији, као вариво, припремају са младом копривом за укусан и здрав оброк, али ми је прича која следи право откровење... :)
За неупућене, моја прва комшиница Олга Јеловогорска има 70 година, чила је и права планинска жена која зна све о практичном животу у суровим условима...Довољно стара да је закачила нека по свему другачија времена и довољно млада да све памти и рада је да то исприча, посебно откако зна да се прича код мене не зауставља...
Бабино уво - Са тзв. линије

А она, данашња прича, иде овако...
Звоњава на вратима у нашој забити у јутарњим сатима значи само једно - Олгу...Са тазе сурутком и плетивом ето је на кафу, расположена и увек ведра...Ја бистрим нову, тек набављену литературу о гљивама, па енциклопедија остаје отворена и доступна Олгином погледу, коме ништа не промиче, и даље без наочара...”Бабино уво”, препознаје Олга гљиву на слици...Већ раније сам имала прилику да се изненадим Олгиним познавањем и коришћењем гљива у исхрани, чула сам од ње и сијасет непознатих ми народних назива, попут “ђумурка” за шампињон, “петлић” за велике беле јарчиће (гнојштарке)...И док чекам да ми каже откуда и како зна за бабино уво, ништа не наговештава тајансвеним велом заогрнут магијски ритуал, вероватно старији и од Олгине бабе, која га је у Олгином детињству иницирала...
“Знаш, у Ускршњем посту, кад су ушна и глушна недеља (по Олги, 4. и 5.недеља поста), не ваљда да се пере веш, а то је предуго, кад немаш довољно преобуке. Ако переш у ушну недељу, децу ће болети уши, а у глушну ако то радиш, оглувеће, веровало се тада. Да се то не би догодило, а кошуље и остала одећа од беза биле опране, баба нас пошаље да поред потока, на врбовим гранчицама нађемо бабине уши. У бакрачу заври вода, у парјаницу (дубоку дрвену посуду) ређају се један по један комад гардеробе од дебелог беза (платна од конопље) насапуњан кабашем (сапуном од животињске масноће). У воду се дода пепела од буковог дрвета, да се направи цеђ и оних бабиних ушију што смо ми, деца, набрала. Том водом се залије веш у парјаници, па се одозго ушушка неком крпом и остави да се сасвим охлади. Онда баба вади једну по једну кошуљу, пребацује преко 
преко брамаче (дугачке мотке којасе носи преко рамена), па на поток, на перило...Тако је то било...”
      =извор: Која је ово гљива   Бабино уво  .
  
          ЛеЗ 0011321    



ОЛИВЕРА КАТАРИНА ИЗУЗЕТНА је част што после педесет година од "Скупљача перја" поново идем у Кан, и што сам играла у изузетном филму генијалног редитеља као што је Саша Петровић, који и данас ужива огромно поштовање филмског света.  -Овако, за "Новости", говори Оливера Катарина, звезда филма Александра Саше Петровића, која ће још једном прошетати црвеним тепихом 70. јубиларног фестивала у Кану 24. маја, пре приказивања филма у оквиру главне селекције "Кански класици". Пројекција култног остварења, које је 1967. у Кану награђено Великом наградом главног жирија за најбољи филм и Наградом међународног жирија критике ФИПРЕСЦИ, заказана је у Дворани "Буњуел", у главном термину, у 23.30.
* Са каквим емоцијама идете на фестивал који сте очарали пре пола века?
- Савршено сам мирна, иако су моје емоције посебне, зато што, нажалост, нико од мојих дивних колега из овог филма више није међу живима. Нема Саше, Бекима Фехмиуа, Бате Живојиновића, Гордане Јовановић, Мије Алексића... Нема ни музичара Јанике Балажа, сценографа Вељка Деспотовића, најбољег филмског сниматеља Томислава Пинтера. У Кану сада имам велику одговорност да се поклоним у име свих њих..
-  Имала сам концерте по читавом свету, чак и у Јапану, а у "Олимпији" сам имала 72 везана наступа, што се у то време није догодило ниједном музичару. Многе звезде тог доба, као што је Шарл Димон, познати композитор који је за Едит Пјаф написао све оне дивне песме, желео је да певам његове композиције. А ја сам увек волела да представљам свој народ, да будем амбасадор културе своје земље, и уплашила сам се да од мене хоће да направе француску шансоњерку.
* Шта вам је донела лепота?
- Не могу ја да говорим о својој лепоти, али мислим да лепота није "улазница" за срећу. У очима гледалаца изазива дивљење, али људи који су лепи страдају од пакости, злобе, предрасуда. Лепота често чак и омета таленат, јер су људи спремни да кажу за неког да је само леп, док његов дар остаје у сенци.
* Нема вас у јавности, чини се као да сте у овој земљи инкогнито. Како данас живите?
- Имам националну пензију, и хвала овој држави на томе, али она, нажалост, оде на стан, пошто сам подстанар. Живим повучено, читам, пишем, готово да нигде не излазим, слабо се и дружим. Усамљена сам, понекад одем код сина, који је тренутно у Њујорку. За њега овде није било посла, иако је завршио факултет са десеткама и савршено говори неколико страних језика. С великом тугом ово кажем, јер ми је много тешко што у овим годинама мој син није поред мене.
* Да ли постоји нешто у вашем личном животу за чим жалите?
- Не жалим ни за чим, и ништа не бих мењала у свом животу. Увек сам имала чврст став и била искрена према себи, послу, колегама, људима. Нисам плакала над првом бором на лицу, достојанствено носим своје године, јер мислим да сам их достојанствено и трошила. Не размишљам о прошлости, не чувам своје старе фотографије, јер сам увек живела пуним плућима, онако како сам желела, са много страсти и емоција.
         = извор - Радмила Радосављевић | 21. мај 2017. 13:20 |
     ЛеЗ 0011302    
                            


Нема коментара:

Постави коментар

ГЛАВНА КЊИЖАРА "Сазвежђа З"

ГЛАВНА КЊИЖАРА  "Сазвежђа З"
Ради НОН СТОП

Свака птица има свога копца

НЕМЦИ ЦЕНЕ СРБЕ, АЛИ ИХ НЕ ВОЛЕ

ЈОВАНА, како каже, жели да подсети њене драге Србе на једну особину немачког народа када су у питању односи према Србима и осталим народима, коју је тачно уочио Свети владика Николај, који је добро познавао дух германског племена. - Немци цене Србе, али их не воле. Немци не воле оне народе којима се диве. Ту су, поред Срба, Французи и Енглези. А оне које воле, њих презиру. У ту групу спадају Хрвати, Бугари, Италијани… Потомци старих тевтонских ратника презиру поданички менталитет фукаре. Руса и Американаца се плаше. Свака птица има свога копца.

АКЦИЈЕ: пролетња и летња распродаја часописа и књига "ЗАВЕТИНА

АКЦИЈЕ: пролетња и летња распродаја часописа и књига "ЗАВЕТИНА
Сва издања "Заветина", антологије, романи, књиге песама, есеја, огледа, дигитална продукција, библиофилска издања, могу да поруче не само читаоци из Србије, већ широм Европе и свих других континената!

ПОМОЋ - ДОНАЦИЈЕ

Финансирамо се од продаје штампаних на папиру издања и часописа ЗАВЕТИНА, директних куповина од ЗАВЕТИНА, и донација солидарности. Донације солидарности се примају од појединаца, индивидуа, или организација, или фондација, које потпомажу непрофитно издаваштво, преводилаштво и повезивање писаца различитих националности, језика и култура. Примамо донације како од филантропа из Србије, тако и од свих других, са свих континената земаљских, увек истичући на нашим штампаним издањима, порекло донација. Уплата се врши једноставно. - Донатори из Србије шаљу новац уобичајеном поштанском новчаном упутницом на адресу :Мирослав Лукић, 11000 Београд, Улица Сердар Јанка Вукотића 1/13. - Донатори из света новац шаљу искључиво преко Western Uniona на адресу: Miroslav Lukić, 11000 Beograd, Serbia, Serdar Janko Vukotić 1/13. - Уколико има неких дилема, нејасноћа, пишите нам на преко обрасца за контакт (у дну) **** Financed from the sale of printed editions on the paper and magazines ZAVETINA, direct purchase of Zavetina, donations and solidarity. Solidarity receivd donations from individuals, individual, or organiyation, or foundation, the supporting Non/profit publishing, translanting and connect writers of different nationalities, language and culture. To accept donations from philantropist from Serbia, and from all other sountries from all continents, always pointing out to our print publications, the origin of donations. Payment will made easy. - Donors from Serbia sent the money to ordinary postal money order at the following address: Miroslav Lukic, 11000 Beograd, 11000 Belgrade, Street Serdar Janko Vukotic 1/13.
Donors from around the world send money only through Western Union to te following address: Miroslav Lukic, 11000 Belgrade, Serbia, street Serdar Janko Vukotic 1/13. - If there are some dilemmas, concerns, write to us at the Internet address miroslav7275@gmail.com