символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

Портал Сазвежђе З

Портал Сазвежђе З
Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

ИЗБОР. Имагинарна редакција

Вреди погледати

БЛАГО

петак, 16. новембар 2018.

Gog i Magog napadaju Ameriku - mediji ćute

ВЕЛИКА ЕНИГМА / БелаТукадруз


снимљено на једном од шведских језера, недавно





Сириус – Лепенски Вир
То је то. То је прича.

Нема више…Ту је крај.
Рече Северни анђео
пре него што ме поведе
- како би то рекао Рилке -
према самом почетку страшнога (Лепоти?)


   (Петак, 17. XI ´18,  Штокхолм)

субота, 02. јун 2018.

АЗБА / Властимир Станисављевић



АЗБА

Адријану

Кад се звоњава са торња цркве Александријске патријаршије заори над градом и кад се ритмичним одјецима настани у ушима александријских монаха, најскрушенији међу њима, јер долазаше из честитога краја Балкана – Неготинске Крајине – свршени богослов Томане Веродраг Александријски, двема топлим сузама радосницама окваси горштачке јагодице, које се и најфинијим молитвама нису могле раскравити и опитомити, и заиста осети дивоту у души, јер ће првим јутром за овим звонима поћи на искушенички пут који му, због великог задобијеног поверења у Богу и код Светих Отаца патријаршије, бù додељен у аманет и послушање. Наиме, Света мученица александријска, Катарина, чије су и мртве уши још одзвањале милином звукова ових звона, бејаше се већ пре тридесетак година упокојила у Богу