Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

Портал Сазвежђе З

Портал Сазвежђе З
ПО.РТ.АЛ. - Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

ИЗБОР. Имагинарна редакција

Вреди погледати

БЛАГО

среда, 05. фебруар 2020.

Његово Краљевско Височанство Наследни Принц Петaр слави 40. рођендан...



НАСЛЕДНИ ПРИНЦ ПЕТАР СЛАВИ 40. РОЂЕНДАН

5. фебруар 2020. – Његово Краљевско Височанство Наследни Принц Петaр слави 40. рођендан са породицом и пријатељима.
Наследни Принц Петар рођен је 5. фебруара 1980. Најстарији је син Њ.К.В. Престолонаследника Александра, унук Њ.В. Краља Петра II и Краљице Александре.
Њ.К.В. Наследни Принц Петар има два млађа брата, Принца Филипа и принца Александра.
Принц Петар је, након што је дипломирао у „The King’s School Canterbury“ у Енглеској, завршио курс ликовне уметности на „Camberwell College of Arts“ (Лондон Институт)  и низ програма дизајна и илустрације, углавном у Барселони и Севиљи. Након што је годину дана провео у „ Rhode Island School of Design“ на источној обали Сједињених Држава, почео је да ради у области графичког дизајна у Лондону и Њујорку са многим међународним клијентима и брендовима.


Његово Краљевско Височанство Наследни Принц Петaр слави 40. рођендан

субота, 11. јануар 2020.

СПАСИМО ДУШУ / Александар Лукић



Александар Лукић



СПАСИМО ДУШУ


Отвори се браво закључана
Одбрави вадивек: устук мрак.
За бравом беру злато. Живак.
Чисто злато: изоловану лобању.

Отвори се, крнтијо зарђала.
Залази сунце у пуст крај.
Преко бруса ка светој недељи.
Не подцењуј Србију! Ћеле кулу.
Хиљаде лобања - вршан сладолед.

Не жали за Југославијом.
Са пласта виси лемезје.
Плаве перунике. Веселе мумије.
За пламеном лети пуваљ. Нек лети.

Спасимо душу: то и то.

Метална кутијо -
света општина увек глуми пауна,
или динамит бачен у вир:
њен оркестар представља
божју казну пред постројеним шпалиром
веселих младих официра - потурица.

Беримо злато! Беримо злато!
Грумења у цедило. Доврага предрасуде.
Нису измишљотина Пудино добро,
Лакомица. Подвиг у песништву.

Ако Бог да, како Бог да.
Камен обраста маховина.

Моја наклоност, браво.
Муло! Оперисана муло због
компликација у трудноћи.
Хуманост каткад поприма
изглед просуте прекрупе за стоку.
Одељење инфанта обожава звеку кључева.
Галама инфанта се шири влашком малом
међу гиздавим јордамџикама вичним
да проричу смрт државника.

Тужни инфанти! На позив за правду
позивају. Отвори се, проклета браво!
Час доласка и одласка воде заставе,
ево га, само што не стижу шугаве овце.

Прекапио извор на каменом олтару.
Литургија: та дивна потајница!
То смо, кадкад ми, о несрећни.

Али не бојте се старих клетви, и кад
сустигну гдегод, опет их се не бојте!
Ти, анонимни, човече, отвори браву,
не бој се сусрета са мртвима -
разговора са мртвима.

Кад увене цвет разменићемо прстенове цуро.
Наше гласове упиће златоносна река и однети
у други свет. У светлост озидане пећи
за печење креча у брегу. Под косину брега.

Отвори се браво! Отвори! Отвори!
Без наследника: шта би са собом?

Неки наши познаници плачу над својим животом.
Какви су, организују живу даћу, за живот после смрти.

Узалуд их одвраћам да се предомисле.
Судбина се не може избећи, ни заменити.
Не подцењујмо Србију. По старом гробљу
ниче дивља ружа. Цвета дивним белим цветом.

Неверници, чему се надате?

Конак гаврана и врана на једном од шведских језера, јануар 2020. Снимак Бранка ВРС

петак, 03. јануар 2020.

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Белатукадруз



ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ПОСЛЕ ДЕСЕТАК ГОДИНА

Одабрана места, из неколико мојих прилога штампаних у часопису Браничево, 

бр. 12 / 2011. 

ПИТАЊА, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊЕ




Прошлост је неописиви рудокоп низа наслага, који треба овидљавати и подвргавати јаким сноповима светлости. Хоће ли се појавити критички духови, који су „наштимовани“ на посебан начин, и који имају јаке диоптрије кроз које гледају и виде, и оно што генерације нису хтеле да виде, и оно што још није виђено? Све треба подвргнути темељној критици, а посебно песнике и уметнике друге половине 20. века, ствараоце уопште, код нас, учинити видљивијим сва та сидра која су бацали да се укотве, сва та њихова пристаништа, и све те њихова принудна, изнуђена одморишта. Јер та одморишта великана тзв. бирократске књижевности, то су споредни коловози уметности. Замка Система. Страшна места где се зарад уживања допуштало духу да узме правац најмањег отпора и да усмери прамац где му је најлакше и да се ту усидри. Иако су и реке и море и језера, живот и енергија, текли и текли, даље и даље. Винавер је тврдио да историју српске књижевности треба поново написати. Тврдио је да ми друге књижевности осим бирократске једва да имамо! У сваком случају, Винавер није био усамљен и једини, у уверењу да историју српске књижевности треба поново написати, а са тим у непосредној вези, отпочети и дуготрајан и мукотрпан посао вредновања и превредновања у нашој литератури. Сувише је оклевања, оклевања, одлагања, одлагања, заборава! Сувише је прошлости! Суштинске прошлости, стравичне и надмоћне, која наступа као бескрајна литија! Шта је наша садашњост већ годинама? „Садашњост је продужење прошлости. Будућност је продужење садашњости. Данас је сутра и сутра биће данас.“ Још увек прошлост у нашој култури и литератури и друштву игра главну улогу! Да говоримо отвореније и језиком разумљивијим: зар је могло бити великих песника у једном друштву какво је било наше у другој половини 20. века, где су литија историје и тзв. штафете ригорозног једноумља потиснули тзв. духове српске ренесансе са почетака 20. века? Ко је тај, ако га је и било, који је могао да посети „све пределе свог  духа, и других духова, и да се извије далеко изнад себе у ове вечне ствари, и да иде у душу свих појава и, одавде свуда, да се врати натраг у своје лежиште, и изрази и уобличи: то је дух који је велики и слободан, и он је тај који залази у вечно и неминовно. Он се дешава и дејствује како се дешавају и дејствују живот и природа. Рефлектори таквих духова морају по целокупном комплексу. То су храбри, смели летови који траже и саопштавају, невезано, своја тражења. Живећи и дешавајући се у пандемонијуму, и у панангелијуму, и у мартиријуму, и у еуфоријама, екстазама, мировима, умртвљењима, ударајући у све струне светске харфе и у оргуље са хиљадама цеви – они удишу цео живот, теку током свега, и издају од себе облике који носе жиг духовног злата…“ (Бранко Лазаревић) Не шљиве и ракија, српски опанак и во, српски бренд је изгледа – Заборав, неисцрпан, зар не?...

        видети више: >>>>>>>>>>>>>>>>>>