"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

.

.
.

ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА З, ЗАВЕТИНА...

ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА З, ЗАВЕТИНА...
.ДОПИСНИЦИ "ТАЈНОВОДСТВА", СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА З, ЗАВЕТИНА... деле се на две групе - на оне из УЖАС-а (тзв. Ужа Србија, редовне и повремене), и оне из Изванужас-а (тзв. вилајета, такође - повремене и редовне). Дописнике бира озбиљност, дар, тврдоглавост или инат, Бог и Оснивач. Имена дописника су тајна. Дописи ће бити публиковани овде, али и на другим локацијама Сазвежђа З...сразмерно ширењу Мреже дописника...

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

ЗАВЕТИНА

ЗАВЕТИНА
Дневник непознате, друкчије Србије

.

.
.

понедељак, 22. мај 2017.

Truffles in Bosnia,Tartufi u Bosni Vlasic

Brus, Kriva Reka: Pečurka Šumska koka od 30,7 kg - Jova Lazarević

PECURKE RUJNICE - PLOCA, SUVA PLANINA

Gljiva bukovača,šumska čajanka i uživanje Bushcraft tea time

Pecurka bukovaca Pleurotus ostreatus

zivko tesic uzgajivac gljive bukovace

Ubrao gljivu od 30 kilograma



Објављено је 15.07.2015.
Veseljko Filipović iz Viteza pronašao je u šumi gljivu tešku čak 30 kilograma

Gljive koje rastu na drvetu 1

недеља, 21. мај 2017.

ПРВОБИТНО / Александар Лукић

Александар Лукић
ПРВОБИТНО


Молитва пред починак: нов повратак.
Мала лампа вере светли у мраку: невидљива.
Речи бризгају ко водопад са стене у шуми.
Преко деведесет и девет каменова стих се слива.
Размисли: коме служе стихови? Мањина остаје:
проклета мањина. Неко у тами. Тишина.

Међу нама речено - деси се -
за живом речи: провалија зјапи.
Провалија свакодневног наглабања
државног шљама: светован циркус.

Прави смисао изгледа,
не зна куд ће, па циља.
Тако ветар капи кише
заноси косо у ваздуху.

Али, то није стање за узбуну.

Побожно негуј познанство доживотно:
језик литије – симбола. Додира
воде и обала. Првобитног. Сродства.

Посејано: сазрева.
Ма где бачено било: цвета.
Не осврћи се на ујед оса: јавних
службеника, нити показуј љутњу
ради тога. Свест о Богу избрисаше
они, за рачун незајажљивих апетита.

Обнови молитву:
духовни развој.
Љубав овога света
ко око крај ока:
непорочна вера.

Живот проћи ће тај. А у њему
сав је изглед: спознаја о животу

једино вреди. Првобитно – првобитноме. 

    =извор из необјављених рукописа српских песника

BOZO VRECO .... Sevdalinke a capella





Објављено је 18.07.2015.
Najljepse sevdalinke i pjesme komponovane u tradicijskom duhu naci ce te na kanalu "Sehara Sevdaha".
1:28 U Trebinju gradu
3:58 Mehmed paša
7:46 Tužno vjetri gorom viju

Trebinje Vertical / Tрка у камену (2016)



Објављено је 02.04.2016.
1. мјесто у мушкој категорији: Милош Микић - Триатлон клуб Никшић (48:24:26)
1. мјесто у женској категорији: Сања Каваз - Јahorina ultra trail team (1:00:30)

Ђурђевдан у Пасјану - КУД Бранко Цветковић



Објављено је 26.06.2015.
Установа културе Палилула
21.05.2015.
Уметнички руководилац ансамбла: Александра Брадић
Видео продукција: Мићо Ћалдовић

Igre iz Leskovca - Talija Art co. 15 godina

Ansambl Biljana - Bog da bije Ruse tvojta majka

Srbija od srca - VRANJE

Kolo - Igre iz Binacke Morave (Balkan u pesmi i igri)

Kud Gradac Valjevo Igre iz Vranja Trebinje 2007

RAYNA - MAKEDONSKA KITKA / Райна - Македонска китка, 2015



Објављено је 28.06.2015.

Пайнер - 25 години, фолклорен концерт, Стара Загора, Летен театър, 11.06.2015

Aj zasvirete mi chalgii | Ај засвирете ми чалгии





Отпремљено је 07.02.2009.
Јонче Христовски - Ај засвирете ми чалгии

Ај засвирете ми чалгии,

Висок - 1. део (Стара планина - документарни филм)



Објављено је 18.04.2014.
Висок - 2. део: http://youtu.be/2UgCjPKXme4

Документарни филм "Висок" на документарни и уметнички начин представља живот Старе планине кроз четири годишња доба. С неизмерним ентузијазмом и упорношћу, Владимир Манић је читаву једну деценију својом камером бележио живот планине. За многе импресивне призоре у животињском и биљном свету, он је понекад морао да остане у дивљини данима и недељама, покушавајући да продре у многе тајне. Тако се, на пример, по први пут на филму приказују новооткривена станишта птица која нису до тада забележена на нашим просторима и биљне врсте непознате науци.

Преко 100 сати снимљеног материјала о ретким биљним и животињским врстама, височким сточарима, старим насељима, манастирима и црквама, природним лепотама дивљих предела, планинских врхова, клисура и кањона уобличено је у филм који представља мозаик живота и вредно сведочанство за будућност.

Сценарио, режија, камера, текст, избор музике: Владимир Манић
Лектор текста: проф. Н. Илић
Текст читају: Р. Васиљевић, А. Паравина, Д. Радосављевић
Стручни сарадници: др Ј. Ћирић, др С. Сотиров, др Б. Грубач, проф. Б, Златковић, проф. Д. Јовић, дипл, инж. В. Захаријашевић, и С. Георгиев
Монтажа: Соња Пауновић
Трајање филма: 101 минут

TV Reportaža Blago Srbije STARA PLANINA



Објављено је 09.10.2012.
TV reportaža o prirodnim lepotama Stare planine.

Autor: Vladica Jovančić

Dejan Najdanović Najda - Majko le Stara planino

ИЗВОДИ / Белатукадруз

Одломци из бележнице бр. 323.



Понедељак, 9. септембар 97. , 23:05 ч

Сутра уплатити и тикет ЛОТО-а.
Потребна ми је помоћ - Судбине.
Заиста бих желео да остварим ту идеју о "Посебној породичној Заветини",
Не могу се ником другом обратити за финансијску и другу помоћ, осим Лутрији Судбине.....

Четвртак, 11 септембар 97. , 0:10 ч

Не  могу да заспим. Ври вода за кафу.
Озбиљност АЛМАНАХА (за живу традицију, књижевност и алхемију), и свега предузетог.
Да. Да! "Бивши уредници", "Бумернг". "Повратно коло". Тиме "олакшавам"  (рукопис књиге) "In continuo ", и ослобађам баласта. Тако олакшавам себи тренутно...  

(....)  Осећам се без везе, не знам зашто....
Можда због фатаморгана, Музеја? (Никога нисам у ситуацији да молим, сем Господа).

* *
Петак, 12. септембар 97. 7:13 ч.

Устао око 7. Иван се увукао у мој кревет, гурање. Лоше спавао.
Сањао; кошмар. Био сам на некој сахрани у Банату. Излазим из неке зграде. Пок. проф. Бандић. скупља неке предмете.
Испада ми ситниш, скупљам га. Излазим из зграде. Гомила. Шешељ упао у неко двориште непознато. Витла ножем, ножекањом. И његов наоружани   припадник претреса у дворишту сваког.
Бежим.
Мрак.
Чујем Шешељев глас из мрака: Шта сте ме увукли у све ово?!
   Итд. Ништа не разумем....
    Прође половина септембра...

**
Понедељак, 15. септембар 97.  Око седам ујутру

Киша. 
Мора - змија црвена.Која ме ујела.
Сањао стару фасаду кафане Микајла Дрде...

Капије, једна од хиљаду хиљада!


**
Рад којим се бавим је изузетно лековита ствар. Божји налог.

Среда, 17.септембар 97. 7:16 ч.

Не лагати.
Н е инсистирати...
"Мит и метафора" (рукопис једне моје довршене књиге есеја).
У недељу ће бити, што ће бити. Овом народу су изложене три могућности. Једна од њих је врло јасна. Чуо синоћ...
Али шта ће народ изабрати?

       = из необјављених рукописа српских писаца

недеља, 07. мај 2017.

" Док анђели спавају " - гости : Владика Порфирије и проф.др Владета Јер...

Признавање своје грешке - академик Владета Јеротић1

Strah od odvajanja, prof Vladeta Jerotic

Sreća i radost života - Snežana Milenković i Vladeta Jerotić

Vladeta Jerotic : Nepoznato u Ljudskom Zivotu

Prof. dr Vladeta Jerotić - Skriveni svet žena

Prof. dr Vladeta Jerotić - Skriveni svet žena

Игуманија Анастасија, манастир Дивостин

Vladeta Jerotić, Jeziva Istina!!! Obavezno pogledajte!

HITNO UPOZORENJE !!! BOG JE POKAZAO OVOM ČOVJEKU SUDNJI DAN

Пророчанство Свете Анастасије (жене Стефана Немање)

четвртак, 04. мај 2017.

Najlepse stare vlaske pesme...





Објављено
је 19.12.2013.
-   ...peva Mikica Krstic u selu Malajnici
kod Negotina, na veselju kad deda Njike unuka svog zeni... Snimljeno pocetkom
septembra 2009. godine.
Autor i snimatelj: Miroslav Rajcic,
novinar
.  

Med i Cimet kao lijek

''EU'' JE PICNUTI KONCENTRACIONI LOGOR !!!



тпремљено је 05.02.2012.
Književnica Mirjana Bobić Mojsilović govori o svojem viđenju Evropske Unije. Rođena je 29. juna 1959. godine u Beogradu. Nakon Prve beogradske gimnazije upisala je Fakultet političkih nauka u Beogradu, smer novinarstvo, gde je diplomirala. Novinarstvom se bavi od 1979. godine. Ima sestru bliznakinju, Zoricu Tomić.

infakt-070213-Tajna etrurskog pisma

muzicki sastav STUPOVI - Vezak je vezla Djeva Marija

Marijo,deli bela kumrijo - Bugarska 2016



Објављено је 06.09.2016.
Aleksandar Vasov - vokal i bisernica
Dušan Popović - def
Aleksandar Đorđevic - kaval

Summertime In The Trnski Odorovci

ALEKSANDAR VASOV - Mila sestro, Stara planino


Објављено је 02.01.2015.
Mila sestro, Stara planino
Pirin folk festival, Bulgaria
Performers Aleksandar Vasov, Caribrodski orkestar

Autohtone rase Srbije - Sasvim prirodno



Објављено је 10.08.2013.


ОД / Александар Лукић

 
Александар Лукић
ОД


Друштвени цвет – песник Од: анониман,
беше ми послат из Окружног Комитета СКЈ
у редакцију, где уређивах рубрику поезије,
удомљен од стране другова да не гунђам,
а и да будем непрестано на оку – коме треба.
Уредник поезије а дужност: улога сефте зета,
часописа за уметност и културу: општа благост
као сва периодика српска тога доба: оборена сурла.

Мали даровит, вели његов ментор преко телефона:
цикорија му није равна. Долази! Практичан момак.
Упознај брале – класа! Део нашег савета за културу.
На врата бану кршан џин: закачи главу о шток.
Шта то би? Буџа искочи, рана отворена: мостарина.
Ја њему збуњено ко сам, он мени нешто слично: нимник!
Стишки сват, наштимован да се не лажемо: перфект.

Портрет: сложен као да је у Удби пакован.
На првом месту: груба чеона кост – пегла.
Нечовечно спљоштен боксерски нос -
мало орловски, након туче. Ако не лаже.
Не познајем мимо – грча генија: ту страну.

После неког времена, осмели се курјак:
гура грађен слободном руком без виска.
Пре кривине, пре пружног прелаза, пре...
Писну регрутован. Спашавај од рата, аман!
Кад је било густо потури жену да ми то каже,
плус здружени рукопис: Aurora polaris стотину
страна из душе: па ти види! Где тежи!

Андрејин крст: укрштање, па опет блато.
Депеша написана: тешка посла. То, те се тиче!
Птичје гованце пало на сто. Круна оволика!
СКЈ! СКЈ! СКЈ! Песниче Од, упражњено место
чека. Гурни нос тамо, ко што си досад гурао.


У славу, по списку. Стоп.  

                =   из необјављених рукописа српских песника

уторак, 11. април 2017.

Ај цигани, ај људи



Објављено је 04.07.2013.
Barcelona Gipsy Klezmer Orchestra (BGKO) was a project founded by clarinetist Robindro Nikolic and accordionist Mattia Schirosa. The project existed from year 2012 - 2015 creating great success while performing in Barcelona and most European countries. The last concert of BGKO was performed at Vienna KLEZMORE festival on the 8th of November 2015.

Barcelona Gipsy Klezmer Orchestra were

Sandra Sangiao (Vocals - Catalunya)
Robindro Nikolic (Clarinet - Serbia/India)
Mattia Schirosa (Accordeon - Italy)
Julien Chanal (Guitar - France)
Ivan Kovacevic (Double Bass - Serbia)
Stelios Togias (Percussion - Greece)

Vroni Schnattinger (Violin - Germany)

This song is a tribute to one of the greatest Romani songs, sung by some of the greatest singers of all times. In some way ,  it is our inspiration for entering into the mystical world of the gipsies.
Lyrics are written by Žarko Jovanović in Romani language, in the year 1949, but the melody already existed among Romani people of Serbia, Bulgaria and Romania. Some say that the original melody was of a love song and that it was known during the twenties of the last century and that Žarko Jovanović adopted it and wrote lyrics of his own dedicated to Roma people. It tells about the atrocities they suffered during World War II, and about the rise of Roma people that is about to come. It was adopted as the Romani national anthem at the first world congress of Roma people in 1971 in London.

________________________________

Долазим, долазим далеким путевима
Срећем драге цигане
Долазим, Долазим далеким путовима
Срећем драге цигане

Ај цигани, ај људи
Ај цигани, ај људи

Одакле долазите наши људи
унутар черги одакле гладујете?

Што волим њене црне очи
Које су црне као два црна зрна грожђа

Купујем јој црвени турски шал (мараму)

понедељак, 10. април 2017.

ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА / Иво Андрић


..
Фототипија друге стране Андрићеве докторске дисертације , Политикино издање , понедељак 10.април 2017

..

Леп гест, издавачки, "Политике"! Што је прештампала Андрићеву докторрску дисертацију на српском језику, према преводу својевремено штампаном уз оригинал (на немачком) у СВЕСКАМа Андрићеве "Задужбине", али у релативно малом тиражу. Сада је овај рад одштаман у најсолиднијем броју примерака. Нисте купили данашњу "Политику"? Пожурите да набавите свој примерак!
"Било би добро да Андрића читају и светски моћници који данас хоће да кроје слику света, како би заиста схватили шта се овде вековима догађало, шта се данас догађа и које је решење за немирни Балкан дуже одрживо без штете по земљу и становништво. - Стога смо и одлучили да нашим читаоцима поклонимо ово дело - пише "Политика". - Сматрамо да ради разумевања прилика у Босни и Херцеговини, и кроз историју и данас када су опет узавреле страсти, и схватања Андрижа као човека и као писца - сваки образовани човек у својој библиотеци уз његова остала дела треба да има и овај његов научни рад. ... " (Г. Аничић)
     "Нико боље од њега није разумео и описао сву вековну несрећу Босне и њеног становништва у судару ислама и хришћанства на хришћанском вековном тлу."

Децивилизатор 17.11.2015. - Ратни фотографи и сликари - Драгољуб Павлови...

четвртак, 06. април 2017.

ЈОРГОВАН / Белатукадруз


ЈОРГОВАН

Ова свеска са тим насловом
Не служи за записе
Већ за пресовање
Цветова
Крушке,
Маслачка,
Зумбула и зеленкаде,
Дивљег плавог зумбула
и јоргована.
И можда чување
понеке слике

Снимљене у тренутку.

субота, 25. март 2017.

Одломак из једног необјављеног рукописа романа / Белатукадруз



ДИЈАГРАМ У ПЕСКУ
Или ЧИШЋЕЊЕ СМЕЋА И СРЕДЊАКА (Појава ренесансних духова)

I
ЛЕТЊИ Post Scriptum


Био сам на плажи “Код Туљине баште”. Дечаци су се играли кулаша.Плочасте каменове су ређали, правили кулу. Одмицали су се десетак корака од куле и великим камењем с рамена циљали кулу. Тражећи плочасто камење за кулу зашао сам у густу ракиту, ишао двадесетак корака, кад је наједанпут бануо испред мене бели спруд, као неко неваспитано дете исплазивши свој дуги језик. Тај спруд није био већи од једног сеоског дворишта. То пешчано двориште имало је живу ограду - густу ракиту, налик на шикару, кроз коју је немогуће било пробијати се, тамо где се сливају слапови беле лозе. Тиха, дивна и скровита авлија, алија. Како је не открих пре? Али оно што је било још необичније то су вране, хиљаде врана лежало је на песку тог спруда, ко нека птичија војска; стражари су будно мотрили, док су се неке вране тукле крилима и крештале... Начинио сам неопрезан корак; стражари ме опазише и гракнуше; читава се војска узбуни тешко замахујући крилима црним; сударале су се вране, крештале; велико јато кружило је у ниском кругу заклонивши небо и сунце. Неке од врана издвојише се и почеше да слећу на врх неке старе и разгранате високе тополе. Испред мене побеже лисица! На песку је лежао остатак нечега што је некада био срндаћ... Запахну ме одвратан воњ стрвине. Окренух се и пођох уназад... Дечаци су и даље играли своју игру.
Пошао сам према селу, јер се ближио тренутак кад ћу да отпутујем.
Мајка ме је чекала у кухињи. Припремала се да иде на наше имање на Пеку, да залива башту. Опраштали смо се без речи.
После је она отишла, а ја сам поново препаковао путну торбу, додао још неке књиге (Бодлерове и Рилкеове). При том, стално ми је у сећању кружила слика оног скривеног спруда са јатом лешинара. Сунце је преплавило не само авлије између којих сам ишао, већ и пут. Газио сам по светлости, ишао сам према будућности. Према новом животу, непознатом, сатканом од пролазних варки, обмана и среће, али животу који је

Ljubisa Obradovic-Homoljac.- Petrovdan u Ribaru - VLASKI SPLET " na soka...

FURMANI ROMANIJE dokumentarni film

Zelengora: Veće stoke od nas ljudi nema (audio,video-foto reportaža)

NACIONALNI PARK SUTJESKA REPORTAZA RADIO TELEVIZIJA REPUBLIKE SRPSKE 14 ...

VIDOVDANSKI USPON NA MAGLIC 2005 TRNOVACKO JEZERO

TRNOVAČKO JEZERO 2015.

Kesić oduševio govorom, narod ostao bez teksta

Довољан је за почетак само овај и овакав коментар на споменути чланак... Sreten Bozic -Wongar



Дух Боба Дилана над Београдом

Шта европски и домаћи песници, учесници Светског дана поезије, мисле о утицају овогодишњег добитника Нобелове награде на савремену књижевност
Аутор: Марина Вулићевићпетак, 24.03.2017. у 22:00


Боб Дилан (Карикатура Д. Стојановић)
Да ли ће песници у будућности писати одређујући се у односу на рокенрол, после Нобелове награде за књижевност уручене Бобу Дилану?
Може ли поезија икада да оствари такав утицај какав је за генерације слушалаца имао рокенрол? Да ли је рокенрол бесповратно изгубио субверзивност, у тренутку када су аутори који су некада позивали на револуцију постали комерцијални?
Ово су питања на која су одговоре дали песници Огњенка Лакићевић, Драган Бошковић, Делимир Решицки (Хрватска), Иван Велисављевић и модератор Бојан Марјановић, на књижевној вечери „Поезија/Музика/Рокенрол”, одржаној у Дому омладине Београда, у оквиру „Светског дана поезије” КЦБ-а.

Dr.Sreten Bozic -Wongarпре 10 сати
Pisci i knjizevnici su slicni po tome jer za svoj rad upotrebljavaju istu alatku - pero. Pisac moze biti obican sluzbenik koji izdaje poreska resenja. Knjivevnik je onaj koji ima stampane knjige. Pisana rec je samo jedna forma izrazavanja misli u kulturi naroda. Njoj je predhodila usmena forma umetnosti,narocito plodna kod Australskih Aboridzana. Postojalo je 550 (....) domorodackih plemena koji su postojali u periodu od 75.ooo pre nase ere. Poezija je bila glavni nacin njihovog izrazavanja . Volum poezije stvorene tokom njihovog postojana nadmasuje sve ono sto je stvoreno u svetu od pocetka sadasnjeg vremena - od rodjenja Hrista.

петак, 24. март 2017.

Intervju sa Ljubišom Preletačevićem Belim (drugi deo)

Vlaska svadba veselje igranka u Becu

Proslava kandidature Vučića u Srbiji i svetu (PARODIJA)

Sojic i Hitler- Razgovor o Vucicu

Gajde - Stara vlajna

Marka Žvaka - Ljubiša Preletačević Beli, Samo jako / Political miracle i...

Miroslav Matusic

Kolo za dusu na Popadiji I


Објављено је 12.08.2014.
U vlaskim selima u Negotinskoj krajini, Porecu i Kljucu, obicaj je da se pokojniku na godisnjicu smrti ili posle tri godine, daje KOLO ZA DUSU. Ovaj snimak je iz sela Plavna. Snimljeno avgusta, 2008. godine.
Autor i snimatelj: Miroslav Rajcic, novinar

Kolo za secanje - Ora dje pomana

Vlaška frula

Žika Makuljević-kolo na fruli-Žoku barbacilor

Vlaska Kola na Fruli

Mustafa više nije sam, ima svoj bend, ima svoje nasljednike.

Nastup Mustafe u Bugojnu

Kokan Mladenović: Moguća je eksplozija nezadovoljstva naroda

Sinisa Kovacevic Besan Na Vucica Posle Napada na Natasu Jeremic DAJ DA ...

SUPRUGA VUKA JEREMIĆA NA IVICI NERVNOG SLOMA: PRVI PUT U ŽIVOTU SE BOJIM...

Како умири велики?

Неколико коментара уз чланак "Како умиру генији"?  -  – Све време, док сам писао „Кореографију мориенди”, мислио сам да пишем о умирању и смрти. На крају, то је постала књига о животу. О самој смрти нема шта много да се каже. Живот је много занимљивији, инспиративнији, као неки грандиозан театарски догађај који се непрекидно одвија, ма колико појединачан живот у читавом том комешању немао неког нарочитог смисла. Мене је овде занимало у којој мери умирање осветљава дотадашњи живот појединца и има ли у тој кореографији мориенди неког вишег смисла. Нисам га нашао – каже Боривој Гезић, додајући:– То како човек дочекује сопствену смрт-мислим да ту има нешто битно, нешто велико, или мало, што говори о сваком појединцу. С друге стране, јесу ме привлачили занимљиви животи, али нека умирања су такође занимљива и необична, као рецимо, кад је Едгара Алана Поа извесна банда, која је радила за одређену политичку странку, цео дан напијала у некој балтиморској крчми, облачила га увек у другу одећу, па терала да више пута гласа за одређеног кандидата (умро је неколико дана после тога од запаљења мозга). Или Хакслијева смрт, где је он, на самрти (боловао је од рака), од супруге тражио да му убризга ЛСД, што је она и урадила, па је писац „Врлог, новог света” умро, како је његова супруга написала у писму рођацима, „с блаженим изразом лица”.
Понеке вињете о последњим тренуцима великана садрже и последње речи самртника. Неке су смешне, као Марка Твена: „Додајте ми наочаре”, Толстоја: „Али сељаци... како сељаци умиру?”, или Пикаса, у обраћању лекару: „Грешите што се нисте оженили. Корисно је”.

Факсимил . Политика

..

...




Ilic Momciloпре 11 сати  Sve sto je u tekstu,sumira po meni zadnji deo zadnje recenice, a to je da su "tek u smrti,sva ziva bica jednaka".Na zalost,ni tu se ne mogu potpuno sloziti,jer su ipak secanja na velikane,bilo lepa ili manje lepa,strasno jaca nego,recimo na rudara koji je za zivota iskopao stotinak tona rude. Rudar nije u stanju,ili nije dobio ili iskoristio priliku,da uradi ono sto su uradili velikani,a postoji i skriveno,zakopano pitanje,da li velikani mogu da urade ono sto je uradio rudar.Tu je po meni zackoljica koja se odnosi na vrstu i vrednost rada.Kakva je razlika u toj vrednosti,ako rudar procita ili okaci na zid genijalno delo,ili bilo koji prozvod Velikana primeni,u odnosu na sve sto postoji i koristi se zahvaljujuci iskopanim razlicitim rudama.Po nekad,zavisno, od nacina gledanja i razmisljanja, vaznost i jednih i drugih rezultata rada, se mogu cak i izjednaciti.Ovo sve sto sam napisao treba videti,kao pokusaj, slikovitog i razlicitog nacina tumacenja teksta,iskreno, bez ikakve ideologije.
Philosophiae naturalisпре 15 сати 1. deo Ako bi odlucivalo srce, mi kao vrsta ne bismo bili na vrhuncu lanca ishrane i kompletan lokalni biodiverzitet bi izgledao potpuno drugacije. Postoje vrste u nasem ekosistemu koje su snaznije, otpornije i brze od coveka ali priroda nije htela da caruje srce, vec je htela da caruje um samosvesnog bica i na taj nacin je stavila jednu vrstu iznad svih ostalih. Mi smo ti koji odlucujemo, i za odluke cemo snositi odgovornost. Mislite li da je slucajnost to sto je priroda samo jednoj od 8.7 miliona vrsta darovala tako mocno oruzje kao sto je um sam po sebi? Postoji samo jedan racionalan razlog za tako nesto. Od primitivnog jednocelijskog organizma nastali su kompleksniji oblici zivota, zivotinje i na kraju mi kao posledica usavrsavanja pra organizma. Zivot i smrt, svih vrsta, citavih galaksija i svega sto mozemo da vidimo oko sebe, su poruka, zbog cega smo mi ti koji jesmo tu gde jesmo. [...]
Panurgijeпре 16 сати Pored onakvih imena, u genije uvrshcen saradnik NKVD-a, belosvetksi "komunista" sa tridesetak rezidencija, koji se tri godine krio od Nemaca da bi se on i njegovi podrepashi, kad su Rusi slomili Nemce, pobednichki uvalili u vile na Dedinju. Njegove sluzbe i njegov kadar i dalje drmaju Srbijom. Nije on genije*, narod je glup.

Bizmarkпре један дан Geniji ne umiru.

Dragan Pik-lonпре 16 сати "Geniji umiru dva puta,prvi put kad umru fizicki i drugi put kad izumru njihova dela."-Ivo Andric!!!

Vojaпре 16 сати Fiser umro sam i zaboravljen na Islandu, jedinoj zemlji koja je smela da mu da azil.

___________

         *   Нужно појашњење, одакле асоцијација Панургија  на  - несумњиво  "миљеника историје", који је баш из "Политике", тј. из виле Рибникара у Београду отишао на  тзв. слободну територију да.... ":  Иако су, свако на свој начин, постали безвремени, укупно 96 „јунака” ове књиге самртници су, немоћни пред коначном судбином сваког човека: Сократ, Рембо, Бодлер, Гауди, Борхес, Андрић, Црњански, Киш, Тито, Тесла, Томас Бернхард, Фрида Кало, Чехов, Толстој, Фројд, Маргерит Јурсенар, Дејвид Фостер Волас... Герзић говори и о њиховим животима, уверењима и снази духа, који су се на коначном крају нашли на највећем испиту. У „Кореографији мориенди” читамо о Артуру Шопенхауеру који је велики део живота провео у неповерењу према свему што га окружује, спавао је с пиштољем поред кревета, да би се десет година пред крај преобразио у оптимисту и уживао у слави. Када је Џојсова кћерка Лусија, која је била у санаторијуму, чула да јој је отац умро, узвикнула је: „Шта тај блесан ради под земљом? Када ће се вратити кући? Он нас све посматра?”...(одломак из Герзићевог чланка).

четвртак, 23. март 2017.

Aliens fressen unsere Bäume!


 Ванземаљци једу наше дрвеће!

Dukati, devize i truba do bola

Oteše mladu usred igranke!

Објављено је 17.03.2017.
Usred svadbene igranke, mladozenja i nekoliko njegovih ljudi, uzese mladu i odvezose autom! Ostali svatovi nastavili su da igraju kao da se nista nije dogodilo.
Sve sam, naravno, snimio ali mi nije bilo jasno o cemu se radi?
I objasnise mi.
Posto je mladozenja, paralelno sa mladinim, imao i svoje veselje u susednom selu Dusanovcu, zajedno su morali i tamo da se pojave i povedu kolo.
Jedno vencanje, jedni mladenci, a dve svadbe, dve muzike, dve igranke u dva sela...
Snimljeno u Dupljanu kraj Negotina, polovinom avgusta 2.000. godine.
Autor, kamera i montaza: Miroslav Rajcic, novinar

ГЛАВНА КЊИЖАРА "Сазвежђа З"

ГЛАВНА КЊИЖАРА  "Сазвежђа З"
Ради НОН СТОП

Свака птица има свога копца

НЕМЦИ ЦЕНЕ СРБЕ, АЛИ ИХ НЕ ВОЛЕ

ЈОВАНА, како каже, жели да подсети њене драге Србе на једну особину немачког народа када су у питању односи према Србима и осталим народима, коју је тачно уочио Свети владика Николај, који је добро познавао дух германског племена. - Немци цене Србе, али их не воле. Немци не воле оне народе којима се диве. Ту су, поред Срба, Французи и Енглези. А оне које воле, њих презиру. У ту групу спадају Хрвати, Бугари, Италијани… Потомци старих тевтонских ратника презиру поданички менталитет фукаре. Руса и Американаца се плаше. Свака птица има свога копца.

АКЦИЈЕ: пролетња и летња распродаја часописа и књига "ЗАВЕТИНА

АКЦИЈЕ: пролетња и летња распродаја часописа и књига "ЗАВЕТИНА
Сва издања "Заветина", антологије, романи, књиге песама, есеја, огледа, дигитална продукција, библиофилска издања, могу да поруче не само читаоци из Србије, већ широм Европе и свих других континената!

ПОМОЋ - ДОНАЦИЈЕ

Финансирамо се од продаје штампаних на папиру издања и часописа ЗАВЕТИНА, директних куповина од ЗАВЕТИНА, и донација солидарности. Донације солидарности се примају од појединаца, индивидуа, или организација, или фондација, које потпомажу непрофитно издаваштво, преводилаштво и повезивање писаца различитих националности, језика и култура. Примамо донације како од филантропа из Србије, тако и од свих других, са свих континената земаљских, увек истичући на нашим штампаним издањима, порекло донација. Уплата се врши једноставно. - Донатори из Србије шаљу новац уобичајеном поштанском новчаном упутницом на адресу :Мирослав Лукић, 11000 Београд, Улица Сердар Јанка Вукотића 1/13. - Донатори из света новац шаљу искључиво преко Western Uniona на адресу: Miroslav Lukić, 11000 Beograd, Serbia, Serdar Janko Vukotić 1/13. - Уколико има неких дилема, нејасноћа, пишите нам на преко обрасца за контакт (у дну) **** Financed from the sale of printed editions on the paper and magazines ZAVETINA, direct purchase of Zavetina, donations and solidarity. Solidarity receivd donations from individuals, individual, or organiyation, or foundation, the supporting Non/profit publishing, translanting and connect writers of different nationalities, language and culture. To accept donations from philantropist from Serbia, and from all other sountries from all continents, always pointing out to our print publications, the origin of donations. Payment will made easy. - Donors from Serbia sent the money to ordinary postal money order at the following address: Miroslav Lukic, 11000 Beograd, 11000 Belgrade, Street Serdar Janko Vukotic 1/13.
Donors from around the world send money only through Western Union to te following address: Miroslav Lukic, 11000 Belgrade, Serbia, street Serdar Janko Vukotic 1/13. - If there are some dilemmas, concerns, write to us at the Internet address miroslav7275@gmail.com