символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

Портал Сазвежђе З

Портал Сазвежђе З
Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

ИЗБОР. Имагинарна редакција

Вреди погледати

БЛАГО

четвртак, 09. март 2017.

Fon Langenau piše pismo, sav utonuo u misli.... / R. M. Rilke



Fon Langenau piše pismo, sav utonuo u misli. Polako ispisuje reči krupnim, ozbiljnim, uspravnim slovima:
„Dobra moja Majko,
budite oholi: Zastavu nosim,
budite spokojni: Zastavu nosim,
volite me: Zastavu nosim —"
Potom stavlja pismo pod bluzu, na najskrovitije mesto, odmah pored ružine latice. I misli: uskoro će pismo poprimiti ružin miris. I misli: Možda će ga jednom neko naći... I misli: ...; jer je neprijatelj blizu.

Konji nagaze na telo ubijenog seljaka. Oči su mu široko otvorene, i nešto se ogleda u njima; ipak ne nebo. Potom zavijaju psi. Najzad, znači, neko selo. A iznad seoskih kuća visoko štrče zidine zamka. Široko se pred njima otvara most. Diže se svod kapije. Radosno ih pozdravlja rog. Ujahuju: štropot, zveket, kevtanje pasa! U dvorištu rzanje, topot kopita, povici.

           = izvor: Rajner Marija Rilke: PESMA o ljubavi i smrti korneta Hristofa Rilkea – Grafos, Beograd,1980. – Napisano 1899.  – str. 18-19

Нема коментара:

Постави коментар