(П)ОГЛЕДИ ИЗ ТРЕШЊЕВИЦЕ/ Мирослав Тодоровић

Мирослав из Трешњевице

(П)ОГЛЕДИ ИЗ ТРЕШЊЕВИЦЕ

Текстове које сам објављивао у „Политици“ у рубрици „Погледи“од 2010. приредио је ипоговором освештаокњижевник и проф универзитета у пензији Недељко Богдановић.

 Наслов „Малина и други јади“ објединио је тематски разноврсне  (п)огледе што су говорили о овом времену.

На промоцији у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу дне  6. дец. 2016. приређвачрече:

„Ја сам овде данас да вам препоручим читање једне књиге која је већ прочитана у много примерака, и у деловима.

Наиме, под насловом Малина и други јади јавља се збирка текстова, колумни и огледа који су најпре и у највећем броју објављивани у нашој водећој штампи – Политици и Вечерњим новостима
.

И ево, књига је пред вама, у јадном тиражу, који ће, као и друге књиге које излазе у унутрашњости и припадају песништву, највероватније бити испоклањан уском кругу пријатеља, јер на нашем културном тржишту скоро да нема менаџмента у којем је књига основна јединица промета…“

Тако  и би. Књига је испоклањања, нашла је и спонзора за ново, допуњено, издање.

 Али, мени су више од свега  значили текстови штампани у „Политици“. Јављао сам  се тако знанима, и незнанима. „Ево жив сам, још се не предајем, са светогорским штапом идем по завичајним шумама и горама. И још радим у мом малом малињаку.“ Јављали су се и мени. После текста „Сеоски дневник“19. април 2017. телефонира пензионисана професорка Анка К.  И потврди се знамо да  ако неко жели да те нађе наћи ћете. Каже преко десетине телефонских позива је требало док је стигла до мог броја.Имамо заједничке пријатеље писце. Купује и чита књиге. А пензија мала, како само можебити пензија просветног радника код нас.

У дневнику белешка: 4. децембра 2012. од писца В. КирдеБолхорвеса добих пакет са књигама и честитку за 66. пођендан. Повод,  текст у „Политици“ „Списатељи и књиге у недоба“. Јавља се писац Радомир Стојановић прочитао „Пол Валери у Трешњевици“.

Мићо Цвијетић пише у посвети своје књиге „Мала приношења“: Драгом Мирославу, песнику, и сјајном колумнисти, ево нове књиге, путује према твојој завичајној Трешњевици…

Трешњевичанин Мирко Радовановић у кабини комбија је држао исечак са текстом из „Политике“. Обрадовао сам се  када  ми  је на  Дивљаци показао. Награда, и те каква. Какав хонорар?

Драгоман Јовановић прати „Политику“, чујемо се када мој текст прочита. Јави се списатељ Миладин Ћулафић, аутор  књиге коју годинама читам  „Прође памет као трешње“.

Песник Раша Перић после текста „Пусто и глуво“ посла песму  о истој теми. Какви стихови? Из њих се чује тишина, и празнина сеоских кућа…и села.

Вишеруки списатељ БелаТукадруз је читалац, и критичар. Зна како дишу ови текстови
.

Јавља се после прочитаних текстова и чувени графиЧар Миодраг Анђелковић Даја. Па, шта ћеш више?

Апотекарица у Ариљу даде  Лили лек када каза да је из Ниш(а) и рече да јој човек пише о малинама и малинарима. Ето шта све може текст у „Погледима“.

Библиотекарка И. каза када јој 26. маја за Библиотеку у А. дадох  2 примерка књиге  како фотокопира моје текстове из „Политике“.

Пјесник, побратим, Драгомир Загорац, јавља да захваљујући текстовима у „Погледима“ зна да сам још на овом свету. И да још бритко перо држим.

Списатељица Иванка Косанић, 9. 08 2016. јавља: „Узех Политику са стола и прочитах твоју дивну причу, есеј о животу. Читаћу је поново, сада журим да ти кажем хвала што ме смести међу великане. Тренутно ми је најближи Дис, и скоро сви  примери које може да види само песничка душа твоја“. Повод текст у „Политици“  9. авг.  „То је живот.“ А скоро сви текстови писани ововременим животом.

Каквих све има коментара на онлајн издању? Прозни медаљони. Још једна књига да се склопи.

А тек они на Фејсу, посебице када Мошо Одаловић  напише:  Стари Грци веле: " Кад цвета пољопривреда, цветају све људске делатности - на копну, мору и ваздуху!" ПОЗДРАВ, Мирославе Један! На истој смо страни!!!

У поводу текста „Који је ово град“истакне:  Који је ово Мирослав? МАЈСТОР приче која је увек песма! То је тај Мирослав!!!  Поштовање!!!У поводу текста „Пол Валери у Трешњевици“ на он лајну коментар:Предраг Павловић „…Он упорно идобронамерно опомиње Народ и Државну управу да предузму нешто, што би спречило или успорило пропадање села али неуспева. Народ неможе да уради много без помоћи Државе а она неће. Ваљда има преча посла? Из наших Трешњевица потекло је пуно интелигентног Народа. Како села пропадају тако се смањује и прилив ителигентног живља. И шта нам остаје? Медиокритет.

 Могла би се склопити изврсна књига од коментара на текстове. Боља од самих текстова.

У поводу текста „Уметници и спонзори“

Момчилонаписа:

„Прича тужна и жалосна, да тужнија не може бити. Јошжалосније је што та туга влада у скоро свим областима живота. Увек сам мислио и мислим, да постоје култура и култура. Ова друга култура која делом помаже прву је на жалост нестала. Имамо неку организацију за "Културну деконтаминацију" што тумачим као помоћ и подршку опоравку праве културе. Али, од тога ништа,или ја грешим. Да ли су чланови те организације немоћни због личне контаминације.!? У вези са тим,морам напоменути,да ипак постоји група писаца, чија су дела увек "нај дела" и који се увек штампају,јер су, чини ми се, њихова дела "спонзори" издавачима. Све у свему, изгубили смо државу, волели је или не,која је досегла неке нивое живота,па и културе, али ова држава у стварању,на жалост тек учи шта је добро и шта није, шта је култура и култура, какве су сличности и разлике између њих и колико су зависне једна од друге. Зато сам мишљења,да ће се неки резултати у култури и култури, осетити тек по стварању државе.“

Саша Трајковић:

„У времену ријалитија, не клултуре и примитивизма када нам се уметност претвара у пројекте а уметници само секундарна појава у ери историчара уметности није ни чудо да нас уместо из библиотека књиге чекају у киосцима јер није пожутела само штампа већ и књижевност у земљи Србији. Трагедија Србије је што није банкротирала економски већ је девалвирала култура етика и морал. У земљи Србији затворених музеја највећи трагичари и губитници деценијске транзиције из ничег у ништа су управо уметници, без спонзора и партијских књижица препуштени себи на маргинама друштва заборављени од свих.

Каквих све мудраца има међу читаоцима? Писци читаоци. Чини се да има више писаца међу читаоцима, него читаоца међу писцима. И зато волим да  објављујем у „Политици“.

У „Заветинама“(Мирослава  Лукића), на piriblogerus.blogspot.com (Песника Горана Ранчића)

И зато, ускоро,  нова књига: Погледи из Трешњевице.